Skoro 20% stanovništva u Srbiji živi ispod granice siromaštva, a najugroženiji su delovi istočne i južne Srbije. Statistika pokazuje da su penzioneri posebno pogođeni siromaštvom. Ujedinjene nacije ističu da je Srbija postigla određeni progres u smanjenju stope siromaštva, ali je još uvek veliki broj onih koji se oslanjaju na pomoć države. Svaki peti građanin Srbije bori se da obezbedi osnovne životne potrebe, poput krova nad glavom i redovnog obroka.
Prema podacima Resornog ministarstva, rizik od siromaštva je u opadanju, a ključni faktor u toj borbi je zapošljavanje. Đorđe Todorov, državni sekretar u ministarstvu za rad i socijalna pitanja, naglašava da se od 2012. godine primećuje pozitivan trend na tržištu rada. Zaposlenost se povećala sa 36% na 51%, dok se stopa nezaposlenosti smanjila sa 25,9% na 8,5%. Ovi podaci ukazuju na poboljšanje ekonomske situacije u zemlji.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da mesto prebivališta igra značajnu ulogu u riziku od siromaštva. Tako se rizik kreće od 8,7% u Beogradu do čak 27,7% u južnoj i istočnoj Srbiji. Prema podacima iz 2024. godine, najugroženije grupe su deca i starije osobe, gde svako peto dete i gotovo svaka četvrta starija osoba žive u siromaštvu.
Marko Jovanović, državni sekretar u ministarstvu finansija, ističe da je socijalna pomoć jedan od najvećih rashoda državnog budžeta, a penzije su najveća pojedinačna stavka. Ulaganje u borbu protiv siromaštva ne smatra se rashodom, već investicijom u budućnost. Stariji od 65 godina ostaju među najugroženijim grupama, što dodatno naglašava potrebu za podrškom i zaštitom.
Evropska unija takođe naglašava da smanjenje siromaštva i nejednakosti nije samo ekonomsko pitanje, već društveno pitanje koje je osnova stabilnog razvoja i boljeg kvaliteta života. EU je ključni partner Srbiji u borbi protiv siromaštva i promociji socijalne jednakosti. Od 2014. godine, EU je uložila skoro 92 miliona evra u jačanje sistema obrazovanja, zapošljavanja i socijalne zaštite, fokusirajući se na ranjive grupe.
Plamena Halačeva, zamenica šefa delegacije EU u Srbiji, objašnjava da su siromaštvo i nejednakost multidimenzionalni problemi koji se odnose na pristup obrazovanju, zdravstvu i životnim standardima. U 2024. godini, 7,7% građana Srbije je siromašno, dok je 19,7% u riziku od siromaštva.
Iako zvanične brojke pokazuju blagi napredak u smanjenju siromaštva, svakodnevnica mnogih građana i dalje je borba za osnovne potrebe. Stručnjaci upozoravaju da borba protiv siromaštva nije samo zadatak države, već i celog društva. Napredak se ne meri samo brojkama, već i životima koji su stvarno poboljšani.
U skladu sa tim, važno je da se svi segmenti društva uključe u rešavanje ovog ozbiljnog problema. Saradnja između države, nevladinih organizacija, međunarodnih institucija i samih građana može doneti pozitivne promene. Edukacija, zapošljavanje i socijalna zaštita su ključni elementi koji mogu doprineti smanjenju siromaštva.
Osnaživanje ranjivih grupa, poput starijih osoba i dece, treba biti prioritetna akcija. To podrazumeva ne samo finansijsku pomoć, već i pristup obrazovanju, zdravstvenim uslugama i drugim društvenim resursima. Tako će se stvoriti uslovi za održiv razvoj i smanjenje razlika između različitih delova zemlje.
U konačnici, borba protiv siromaštva zahteva zajednički napor i posvećenost svih građana Srbije. Samo kroz kolektivnu akciju možemo stvoriti društvo u kojem svako ima jednake šanse za dostojanstven život.
