Lončar je tokom uvodnog obraćanja na završnoj konferenciji projekta „Hitan odgovor Republike Srbije na Kovid 19“ naglasio da su kroz ovaj projekat, koji je realizovan sredstvima zajma Svetske banke, obezbeđeni kapaciteti i resursi koji su bili od presudnog značaja tokom krize, ali i koji su trajno unapredili zdravstvenu infrastrukturu Srbije. Tokom najtežih meseci, u izuzetno kratkom roku otvorene su tri nove kovid bolnice – u Beogradu, Kruževcu i Novom Sadu, što je značajno povećalo posteljni kapacitet, ključan u trenucima najvećeg pritiska na zdravstveni sistem. Pored toga, u okviru projekta je nabavljeno preko 300 sanitetskih vozila i više od 2.000 bolničkih kreveta.
Ministar je naveo da je tokom krize nabavljeno 135 rendgen aparata, 55 CT skenera i 32 ultrazvučna aparata. Ovo je omogućilo kontinuitet u pružanju zdravstvenih usluga, kao i precizniju i bržu procenu zdravstvenog stanja pacijenata. Zaposleni su obučeni za rad na novoj opremi, što je dodatno osnažilo ustanove u kojima rade.
Lončar je istakao da je ključni deo odgovora na pandemiju bilo obezbeđivanje vakcina i sprovođenje imunizacije. Srbija je obezbedila pet vrsta delotvornih vakcina, omogućivši građanima izbor i ravnopravan pristup. Ceo proces je sproveden brzo, organizovano i u skladu sa stručnim preporukama. On je dodao da je posebnu vrednost imala solidarnost Srbije koja je omogućila vakcinaciju i građanima susednih zemalja, što je bio važan primer regionalne saradnje tokom globalne krize. U okviru Instituta „Torlak“ uspostavljena je i prva laboratorija trećeg nivoa biološke bezbednosti u Srbiji, što predstavlja važan korak u jačanju dijagnostičkih kapaciteta, posebno kada je potrebna brza i pouzdana identifikacija mikroorganizama.
Zahvaljujući projektu „Hitan odgovor Republike Srbije na Kovid 19“, značajno je unapređen zdravstveni sistem. „Značajno smo ojačali temelje javnog zdravlja, ne samo za izazove s kojima smo se suočili, već i za one koji mogu da dođu,“ naglasio je Lončar. Direktor Kancelarije Svetske banke u Srbiji, Nikola Pontara, izjavio je da je projekat ostvario impresivne rezultate, uprkos tome što je pokrenut 2020. godine, u vreme trajanja jedne od najvećih pandemija u novijoj istoriji. „Svi treba da se ponosimo rezultatima ovog projekta jer je Srbija, osim što je ublažila uticaj Kovid 19, uspela da unapredi svoj zdravstveni sistem i njegovu otpornost,“ rekao je on.
Prema njegovim rečima, iz sredstava projekta je nabavljena dijagnostička oprema koja je od presudnog značaja, ne samo za zamenu opreme koja je intenzivno korišćena tokom pandemije, već i za unapređenje mogućnosti dijagnostikovanja svih stanja u periodu nakon pandemije. Pontoara je ocenio da je zahvaljujući uspostavljanju laboratorije trećeg nivoa biološke bezbednosti u Institutu „Torlak“ omogućeno unapređenje mogućnosti detekcije budućih pandemija, čime je poboljšan i istraživački potencijal i kapacitet Srbije.
On je napomenuo da pandemija Kovid 19 završena i da je u Srbiji i svetu ponovo dominantno lečenje nezaraznih bolesti. U prethodnih 20 godina, izvesna poboljšanja u zdravstvenom sistemu Srbije, u kojima je učestvovala i Svetska banka, doprinela su ključnom unapređenju u oblasti radioterapije i lečenja nezaraznih bolesti. „Nastavićemo da pružamo podršku Srbiji u novom projektu prevencije i kontrole nezaraznih bolesti, čime će se unaprediti zdravstvena zaštita i lečenje,“ izjavio je Pontoara.
Direktorka Kliničkog centra Srbije, Jelena Durlović, istakla je da je Kovid 19 predstavljao ogroman problem u celom svetu, ali je Srbija omogućila svojim građanima adekvatnu imunizaciju, dijagnostiku i tretman. Na kraju konferencije predstavljen je i Vodič za unapređenje komunikacije zdravstvenih radnika sa slepim, slabovidim ili gluvo-slepim osobama, čiji je autor predsednik Saveza slepih Srbije, Milan Stošić. Tokom predstavljanja Vodiča, izražena je nada da će taj dokument pomoći medicinskim radnicima da bolje razumeju problematiku sa kojom se suočavaju slepe i slabovide osobe, kao i da će rešiti nedoumice medicinskih radnika kada se susretnu sa njima.
