Vlada Srbije je donela niz odluka koje se odnose na emisije dugoročnih državnih hartija od vrednosti, što se pre svega koristi za finansiranje budžetskog deficita, refinansiranje dospelih obaveza po osnovu javnog duga, kao i za finansiranje investicionih i programskih projekata. Ove odluke su deo šire strategije upravljanja javnim dugom i ekonomskim razvojem zemlje.
U okviru ovih odluka, planirana su dva tipa emisije. Prva emisija se odnosi na dugoročne dinarske hartije od vrednosti u iznosu od 35 milijardi dinara, koje će imati kamatnu stopu od 4,5%. Druga emisija podrazumeva izdavanje obveznica u vrednosti od 250 miliona evra, uz kamatnu stopu od 5% godišnje. Ove emisije su zakazane za 25. jul i 28. jul 2025. godine, respektivno.
Devizne obveznice će dospeti 29. jula 2037. godine, dok će datumi dospeća kupona biti svakog 29. jula od 2026. do 2037. godine. S druge strane, dinarske hartije od vrednosti će imati rok dospeća od pet godina, sa datumom dospeća 30. jul 2030. godine, a kuponi će se isplaćivati svakog 30. jula od 2026. do 2030. godine.
U odluci Vlade Srbije precizirano je i da će se isplata vršiti prvog narednog radnog dana ukoliko datumi dospeća padnu na neradan dan. Ove dugoročne hartije od vrednosti će se emitovati u nematerijalizovanom obliku i biće registrovane kod Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti AD Beograd. To omogućava jednostavnije upravljanje ovim finansijskim instrumentima i bolju preglednost u sistemu.
Prenos vlasništva na dugoročnim državnim hartijama od vrednosti vrši se u roku od dva radna dana nakon emisije ili aukcije. Ovo je važno za investitore koji žele da brzo i efikasno preuzmu svoje hartije. Takođe, naglašeno je da će se nominalna vrednost hartija koje nisu prodate do 31. decembra 2026. preneti sa emisionog računa na račun okončanja emisije Republike Srbije u Centralnom registru, čime se obezbeđuje transparentnost i odgovornost u upravljanju javnim dugom.
Jedna od ključnih karakteristika ovih hartija je mogućnost otkupa pre roka dospeća, ukoliko ministar finansija ili ovlašćeno lice donesu takvu odluku. Ova opcija može biti korisna u situacijama kada se javni dug treba prilagoditi ili refinansirati na efikasan način.
Prema podacima objavljenim na sajtu Uprave za javni dug, preliminarno stanje javnog duga Srbije na dan 24. juna 2025. godine iznosi 4.520.068.733.790 dinara. Ovaj podatak ukazuje na obim javnog duga, koji predstavlja važan faktor u ekonomskim analizama i planiranju budućih finansijskih strategija.
Cilj ovih emisija je ne samo da se obezbede sredstva za tekuće obaveze, već i da se stvori prostor za investicije koje će doprineti ekonomskom razvoju zemlje. Dugoročne hartije od vrednosti mogu biti ključni alat u ostvarivanju ovih ciljeva, kao i u stabilizaciji finansijskog sistema.
U svetlu trenutnih ekonomskih izazova, ova strategija može pomoći Srbiji da održava stabilnost javnih finansija i obezbedi sredstva potrebna za razvoj infrastrukture, obrazovanja i drugih važnih sektora. U tom smislu, judžavanje dugoročnih hartija od vrednosti predstavlja važan korak ka unapređenju ekonomske situacije i osiguranje boljih uslova za život građana.
U zaključku, emisije dugoročnih državnih hartija od vrednosti predstavljaju važan deo fiskalne politike Srbije, a njihova implementacija može imati dugoročne pozitivne efekte na ekonomiju zemlje. Ove akcije ne samo da će omogućiti pokriće trenutnih obaveza, već i investicije koje će doprineti održivom razvoju u budućnosti.
