Prema najnovijem izveštaju „Globalno stanje vazduha“ (State of Global Air), u Srbiji se svake godine 12.000 smrtnih slučajeva može pripisati zagađenju vazduha uzrokovanom PM 2,5 česticama. Kada se uzmu u obzir sve vrste zagađujućih materija, taj broj raste na 14.100 smrtnih slučajeva godišnje. Ovo dovodi do alarmantne stope od 96,2 smrti na 100.000 stanovnika, dok je u Zapadnoj Evropi ta stopa drastično niža, iznoseći samo 15,2 smrti na 100.000 stanovnika.
Jedan od glavnih uzroka ovakvog stanja je visoka koncentracija PM 2,5 čestica u vazduhu. U Srbiji, prosečna godišnja vrednost PM 2,5 iznosi 19,3 mikrograma po metru kubnom (µg/m3), što je višestruko iznad preporučene granice Svetske zdravstvene organizacije (SZO) od 5 µg/m3, koja se smatra bezbednom. U poređenju, prosečna godišnja vrednost u Zapadnoj Evropi je 9,91 µg/m3.
Iako je celo stanovništvo izloženo zagađenju, posledice nisu jednake za sve starosne grupe. Stariji od 60 godina su najviše pogođeni bolestima koje su uzrokovane zagađenim vazduhom, jer je potrebno vreme da se nezarazne bolesti razviju zbog dugotrajne izloženosti. Takođe, procene pokazuju da zagađenje vazduha utiče i na novorođenčad, pri čemu se procenjuje da je odgovorno za 25% svih neonatalnih smrti u Srbiji.
Neonatalne smrti, koje se javljaju od rođenja do kraja prvog meseca života, često su uzrokovane komplikacijama kao što su niska porođajna težina i preranost. Zagađen vazduh negativno utiče na novorođenčad, jer su u prvom mesecu života posebno osetljivi na uticaje iz okoline. Loš kvalitet vazduha, posebno u domaćinstvima koja koriste čvrsta goriva, dodatno pogoršava situaciju.
Izveštaj takođe ukazuje na to da zagađenje vazduha predstavlja drugi najvažniji faktor rizika za pojavu hroničnih bolesti, odmah posle visokog krvnog pritiska. Na globalnom nivou, zagađen vazduh uzrokuje 7,9 miliona smrti godišnje. Ove godine, izveštaj prvi put ukazuje na povezanost između zagađenja vazduha i neurodegenerativnih bolesti poput demencije i Alchajmerove bolesti, sa 626.000 smrtnih slučajeva povezanih s tim bolestima.
U Srbiji, zagađenje vazduha takođe doprinosi značajnom broju smrtnih slučajeva usled ishemijske bolesti srca (22%), ishemijskog moždanog udara (19%), šećerne bolesti (18%), hronične opstruktivne bolesti pluća (23%) i raka pluća (16%). Ovo ukazuje na hitnu potrebu za preduzimanjem mera kako bi se smanjili zdravstveni rizici.
Prim. dr Elizabet Paunović ističe da je neophodno da Srbija ozbiljnije pristupi problemu zagađenja vazduha. Preporučuje se primena Zakona o javnom zdravlju, kao i Strategije i Akcionog plana za ocenu zdravstvenih rizika. Ona naglašava da se rizici mogu upravljati samo ako su prvo procenjeni, a to trenutno nije slučaj u Srbiji.
Da bi se poboljšala situacija, potrebno je uvesti obavezno godišnje objavljivanje javnozdravstvenih izveštaja o proceni zdravstvenih rizika od zagađenog vazduha. Takođe, važno je razviti sistem koji će omogućiti praćenje kvaliteta vazduha u realnom vremenu i automatski izdavati upozorenja građanima u slučaju prekoračenja graničnih vrednosti.
Procene zdravstvenih efekata zagađenja vazduha, koje se koriste u izveštaju, dolaze iz Globalnog projekta opterećenja bolestima (GBD). Ove procene uključuju analize dugoročnog izlaganja PM 2,5 česticama i njihov uticaj na bolesti poput ishemijske bolesti srca, raka pluća i hronične opstruktivne bolesti pluća. Kroz rigoroznu evaluaciju, GBD utvrđuje da li se određeni zdravstveni ishod može pripisati specifičnim zagađivačima.
U zaključku, Srbija se suočava s ozbiljnim zdravstvenim rizicima usled zagađenja vazduha, što zahteva hitnu akciju i sistematsko pristupanje problemu kroz regulative i procene rizika.
