Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta je danas ukazao na tešku situaciju Srba u Hrvatskoj, ističući da su oni pred izumiranjem. Ova tvrdnja je potkrepljena studijom koju je sprovela Sanja Klempić Bogadi sa Instituta za migracije i narodnosti u Zagrebu, pod nazivom „Zajednica zaslužuje budućnost. Demografska slika i budućnost Srba u Hrvatskoj“.
U ovoj studiji, kao glavni uzroci smanjenja broja Srba u Hrvatskoj od početka devedesetih godina do danas identifikovani su rat, negativni prirodni priraštaj, iseljavanje, etnička mimikrija i asimilacija. Ovi faktori su doprineli drastičnom smanjenju populacije Srba, a Linta naglašava da je situacija toliko ozbiljna da se mora hitno reagovati kako bi se obezbedila budućnost ove zajednice.
Sanja Klempić Bogadi je u svom istraživanju istakla da su ratne posledice imale katastrofalne efekte na demografsku strukturu Srba u Hrvatskoj. Tokom rata, broj mladih ljudi je drastično smanjen, pri čemu je nakon sukoba broj mladih bio sedam puta manji nego pre rata. Ovo ukazuje na ozbiljnu promenu u starosnoj strukturi koja može imati dugoročne posledice po zajednicu.
Osim što je rat imao direktan uticaj na broj stanovnika, iseljavanje je još jedan ključni faktor koji doprinosi smanjenju populacije. Mnogi Srbi su se odlučili da napuste Hrvatsku u potrazi za boljim životnim uslovima, što je dodatno pogoršalo demografsku situaciju. Negativni prirodni priraštaj, odnosno veći broj umrlih u odnosu na rođene, takođe doprinosi ovoj krizi.
Etnička mimikrija i asimilacija su fenomeni koji se takođe javljaju u ovoj zajednici, gde pojedinci i porodice često biraju da se prikriju ili asimiliraju u većinsku kulturu kako bi izbegli diskriminaciju ili marginalizaciju. Ovi procesi dodatno smanjuju vidljivost i prisutnost Srba kao etničke grupe u Hrvatskoj.
U kontekstu ovih izazova, Linta je pozvao na hitnu potrebu za aktivnostima koje bi podržale opstanak Srba u Hrvatskoj. On smatra da je važno da se stvore uslovi koji će omogućiti mladima da ostanu i grade svoje živote u Hrvatskoj, umesto da se iseljavaju. Ove mere mogu uključivati ekonomske podsticaje, obrazovne programe i podršku zajednici.
Pored toga, Linta je naglasio potrebu za zaštitom ljudskih prava Srba u Hrvatskoj i očuvanjem njihove kulturne baštine. On veruje da bi unapređenje prava manjinskih zajednica moglo doprineti smanjenju tenzija i poboljšanju međunacionalnih odnosa u zemlji.
U poslednje vreme, međunarodna zajednica takođe pokazuje interes za situaciju Srba u Hrvatskoj. Razne organizacije i institucije prate demografske promene i pružaju podršku inicijativama koje su usmerene ka jačanju prava manjina. Ova podrška može biti od vitalnog značaja za opstanak Srba kao etničke zajednice u Hrvatskoj.
U zaključku, situacija Srba u Hrvatskoj je alarmantna i zahteva hitnu pažnju i akciju. Sa smanjenjem broja stanovnika i izazovima s kojima se suočavaju, važno je da se preduzmu konkretne mere za očuvanje ove zajednice. Samo kroz zajedničke napore možemo osigurati budućnost Srba u Hrvatskoj i omogućiti im da nastave doprinositi bogatstvu i raznolikosti društva.
