U emisiji „Direktno sa Minjom Miletić“, sagovornici Nebojša Arsić, Zlatan Elek i Veljko Odalović upozorili su na trenutnu situaciju srpske zajednice na Kosovu i Metohiji, koja se suočava s najtežim izazovima od 2004. godine. Umesto otvorenog nasilja, pritisci se sprovode putem administrativnih mera koje mogu imati dalekosežne posledice po obrazovni sistem, institucije i svakodnevni život Srba.
Rektor Univerziteta u Prištini, Nebojša Arsić, istakao je da je sadašnji period za Srbe na Kosovu i Metohiji veoma težak. Naglasio je da najavljene administrativne mere mogu ozbiljno ugroziti obrazovni sistem i opstanak srpske zajednice. Prema njegovim rečima, mnogi nastavnici iz centralne Srbije nemaju kosovska dokumenta, što bi moglo da dovede do zabrane njihovog boravka i rada. Takođe, trećina studenata dolazi iz centralne Srbije i severa Crne Gore, a ukoliko se mere sprovedu, mnogi bi mogli izgubiti mogućnost pohađanja nastave.
Na univerzitetu trenutno studira oko 7.000 studenata, dok je ukupan broj upisanih nešto manje od 11.000. Ako bi zakon bio sproveden, oko 500 nastavnika bi odmah izgubilo pravo boravka, a oko 2.000 studenata ne bi moglo da pohađa nastavu. Ove mere ne bi uticale samo na obrazovanje, već i na lokalnu ekonomiju, jer univerzitet predstavlja značajan izvor prihoda za grad.
Pored toga, Arsić je ukazao na probleme s registracijom službenih vozila. Univerzitet je morao da preregistruje više od 20 vozila, a usledio je pritisak da se vozila preregistruju na kosovske tablice, što je dodatno komplikovalo situaciju. Arsić je naglasio da administrativne odluke imaju duboke društvene i demografske posledice, a ako se ne reaguje na vreme, posledice će biti dugoročne.
Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije, ocenio je da se srpska zajednica na Kosovu i Metohiji suočava s „trećim pogromom“, koji ima institucionalnu prirodu. On je podsetio na događaje iz 1999. i 2004. godine, kada su pogromi bili praćeni fizičkim nasiljem. Odalović smatra da su najavljene mere direktan pritisak na srpske institucije, što bi moglo ugroziti funkcionisanje zdravstvenih i obrazovnih ustanova.
Zlatan Elek, predsednik Srpske liste, izrazio je zabrinutost zbog novih zakona, posebno zakona o strancima, koji bi mogao da stupi na snagu 15. marta. Ovaj zakon predviđa da lekari i profesori iz centralne Srbije moraju da traže odobrenje kosovskih institucija za rad i boravak. Elek je upozorio da bi to moglo dovesti do otežanog lečenja pacijenata i funkcionisanja zdravstvenih ustanova, kao i do smanjenja broja zaposlenih.
Elek je naglasio da Srbi na Kosovu i Metohiji ne traže privilegije, već garantovana prava, uključujući pravo na rad, obrazovanje i zdravstvenu zaštitu. On je pozvao na jedinstvo srpske zajednice i podršku države Srbije u suočavanju sa trenutnim izazovima.
U ovom kontekstu, Odalović je podsetio na Briselski sporazum iz 2013. godine, koji je predviđao formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) kao mehanizma zaštite prava Srba. Naglasio je da bi formiranje ZSO pomoglo u rešavanju trenutnih kriza u vezi sa obrazovanjem i zdravstvom.
U zaključku, sagovornici su se složili da je potrebno hitno delovati kako bi se sprečile dugoročne posledice administrativnih mera na opstanak srpske zajednice na Kosovu i Metohiji. Srbi na ovom području zahtevaju svoja prava i sigurnost u svakodnevnom životu, uz podršku međunarodne zajednice.
