Sanja Vulić, šef Kluba poslanika SNSD u Predstavničkom domu Parlamenta BiH, izjavila je danas da je neprihvatljivo da Centralna izborna komisija (CIK) BiH ne zna kako su podaci o adresi punomoćnika i jedinstvenom matičnom broju (JMB) predsednika SNSD Milorada Dodika dospeli u javnost. Ova izjava dolazi u trenutku kada se postavlja pitanje o zaštiti ličnih podataka i integritetu izbornog procesa u BiH.
Vulić je naglasila da je sramota što CIK, umesto da štiti integritet izbornog procesa, zapravo krši Zakon o zaštiti ličnih podataka. Ova situacija izaziva zabrinutost među građanima, posebno kada je reč o privatnosti i sigurnosti ličnih informacija. Vulić je detaljno opisala kako je u odgovoru na poslaničko pitanje, koje je uputila CIK-u povodom javne dostupnosti punomoći političkih subjekata, dobila informaciju da unutar institucije ne postoji nikakva kontrola.
Ova situacija je dodatno pojačala kritike prema CIK-u, koji se suočava s optužbama da ne radi svoj posao kako treba. Članovi opozicije i stručnjaci za zaštitu podataka smatraju da ovakvi propusti mogu imati ozbiljne posledice po izborne procese i poverenje građana u institucije. Uloga CIK-a je da obezbedi transparentnost i pravičnost izbora, a ovakvi incidenti samo dodatno narušavaju poverenje javnosti.
U BiH, zaštita ličnih podataka postala je ključno pitanje, posebno u svetlu nedavnih skandala i zloupotreba informacija. Ljudi su sve više zabrinuti zbog toga kako se njihovi lični podaci koriste i ko ima pristup tim informacijama. U ovom kontekstu, izjava Sanje Vulić je odjeknula kao upozorenje da se mora više raditi na zaštiti privatnosti građana.
Na sastanku sa novinarima, Vulić je dodala da je potrebno hitno reagovati i osigurati da CIK preduzme mere kako bi se sprečilo ponavljanje ovakvih situacija. Ona je pozvala sve relevantne institucije da se uključe u rešavanje ovog problema i da se uspostave jasne smernice za zaštitu ličnih podataka u izbornim procesima.
Osim toga, Vulić je istakla da je važno da se svi politički subjekti pridržavaju zakonskih propisa i da budu odgovorni prema svojim biračima. Ova situacija je takođe podstaknula raspravu o potrebi za reformom izbornog sistema, kako bi se osiguralo da sve strane imaju jednake mogućnosti i da se zaštite prava građana.
U skladu s tim, stručnjaci smatraju da je neophodno uvesti strože mere zaštite podataka i poboljšati procedure unutar CIK-a. Pored toga, važno je da se građani edukuju o svojim pravima kada je reč o zaštiti ličnih informacija. To uključuje i pravo na pristup svojim podacima, kao i pravo na zaštitu od zloupotrebe.
S obzirom na sve veći broj incidenata koji se tiču zaštite ličnih podataka, važno je da se CIK suoči s ovim izazovima i preduzme konkretne korake ka poboljšanju sistema. Samo tako će se moći povratiti poverenje građana u institucije i obezbediti da izbori budu pravični i transparentni.
Na kraju, situacija s podacima Milorada Dodika samo je jedan od mnogih primera koji ukazuju na to koliko je važno da se zaštita ličnih podataka shvati ozbiljno. U eri digitalizacije i brzog protoka informacija, institucije moraju biti spremne da se suoče s novim izazovima i obezbede sigurnost građana. Samo zajedničkim naporima možemo stvoriti sistem koji će štititi prava svih građana, a posebno onih koji učestvuju u izbornim procesima.
