Srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine, Željka Cvijanović, izjavila je da je sraman odnos bošnjačkih predstavnika prema žrtvama stradalim u logoru Jasenovac, kao i prema drugim nevinim žrtvama, uključujući Srbe, Jevreje i Rome. Ova izjava došla je u kontekstu reakcije na pismo koje je direktor Memorijalnog centra Srebrenica, Emir Suljagić, poslao specijalnom izaslaniku SAD-a za praćenje i borbu protiv antisemitizma, Jehudi Kaplunu. U pismu, Suljagić je zatražio od Kapluna da ne podržava Milorada Dodika, predsednika SNSD-a, zbog navodne „javne netrpeljivosti“ prema žrtvama Srebrenice.
Cvijanović je na društvenoj mreži Iks istakla da je privilegovanje žrtava samo jednog naroda, dok se istovremeno potcenjuju žrtve drugih, pokazatelj nemoći i stanja duha koje preovladava u političkoj i mentalnoj sferi bošnjačkih lidera. Ova izjava ukazuje na dublje političke tenzije unutar Bosne i Hercegovine, gde je sećanje na prošlost često predmet političkih manipulacija i sukoba.
Ulogor Jasenovac, koji se nalazi u Hrvatskoj, bio je jedan od najstrašnijih logora tokom Drugog svetskog rata, gde su stradali mnogi Srbi, Jevreji i Romi. Donja Gradina, kao deo Jasenovca, predstavlja najveće stratište, gde su se odvijale masovne egzekucije. Iako je tema holokausta i stradanja nevinih žrtava često povod za političke rasprave, Cvijanovićeva naglašava da bi se svaka žrtva trebala poštovati bez obzira na nacionalnu pripadnost.
Ova situacija dodatno komplikuje već napetu političku klimu u Bosni i Hercegovini, gde se često preispituje nacionalni identitet i kolektivna pamćenja. Bošnjački lideri, s jedne strane, naglašavaju važnost sećanja na žrtve Srebrenice, dok srpski predstavnici, poput Cvijanovićeve, pozivaju na inkluzivnost i priznavanje svih stradalih tokom ratova na Balkanu.
U pismu Suljagića, koje je izazvalo Cvijanovićevu reakciju, spominje se i potreba za borbom protiv antisemitizma, što je tema koja zahteva ozbiljno razmatranje u kontekstu svih zločina počinjenih tokom rata. Međutim, kako Cvijanović ističe, fokusiranje isključivo na jedne žrtve može dovesti do marginalizacije drugih, što dodatno otežava proces pomirenja i izgradnje zajedničke budućnosti.
U ovoj situaciji, važno je osigurati da se glasovi svih žrtava čuju i da se njihova patnja ne zaboravi. U tom smislu, Cvijanovićeva poruka može se interpretirati kao poziv na jedinstvo i razumevanje među narodima, kako bi se prevazišle istorijske podele i izgradila kohezivnija društva. Potrebno je raditi na tome da se sećanje na stradanja iz prošlosti ne koristi kao sredstvo za političku borbu, već kao motivacija za izgradnju mira i zajedništva.
Na političkoj sceni Bosne i Hercegovine, kao i šire, suočavamo se sa izazovima koji se tiču kolektivnog pamćenja i načina na koji se različite zajednice suočavaju sa sopstvenim traumama. U tom smislu, Cvijanovićeva izjava može podstaći diskusiju o tome kako se sećamo prošlosti i kako možemo raditi zajedno na izgradnji budućnosti koja počiva na razumevanju i međusobnom poštovanju.
Osim toga, važno je napomenuti da se sećanje na žrtve ne može i ne sme svoditi samo na političku retoriku. To je pitanje ljudskih prava i dostojanstva, koje zahteva sveobuhvatan pristup i brigu za sve stradale, bez obzira na njihovu etničku ili versku pripadnost. U tom smislu, Cvijanovićeva izjava može poslužiti kao podsticaj za dublje razmišljanje o tome kako se suočavamo s prošlošću i kakvu budućnost želimo izgraditi zajedno.
