Da su u strahu velike oči ili, u ovom slučaju, velika usta, još jednom je potvrdio Košarkaški savez Srbije na čelu sa predsednikom Nebojšom Čovićem. Na pres konferenciji održanoj u Kući košarke, izgovorio je veliki broj neistina, a sve s ciljem da se situacija predstavi idealnom i da se prikaže kao žrtva onih koji ne cene njegov entuzijazam i rad u srpskoj košarci. Držeći uz sebe potpredsednika za finansije i marketing KSS, Filipa Sunturlića, predsednik je izneo svoju viziju domaćeg takmičenja, tražeći uporište za svoje istupe nakon debakla sa klubovima.
Krijući se iza imena selektora Svetislava Pešića, Čović je upleo selektora u celu priču kako bi dobio na važnosti. Prva neistina koju je izneo bila je opravdanje za nedolazak potpredsednika KSS Darka Jovičića i generalnog sekretara Miću Radanovića, koji nisu bili sprečeni, već su odbili da prisustvuju „lakrdiji“ vezanoj za plan razvoja srpske košarke. Čović nije imao ovlašćenje da se bavi izradom bilo kakvog plana, jer nije dobio mišljenje nijedne komisije KSS.
Ono što je izneo kao svoju viziju je u suštini plagijat ideje koju je bivši potpredsednik KSS Dušan Projović napisao pre nekoliko godina. Čović je takođe lukavo gurao Jovičića u sukob interesa, tvrdeći da je bio na prezentaciji kao predstavnik svog bivšeg kluba. Informacije koje kruže košarkaškim kuloarima sugerišu da su Jovičić i Radanović dali ostavke na pozicije, a obojica se dobro osećaju, što pokazuje da je Čović spreman da ide do kraja kako bi sačuvao svoju funkciju.
U svom govoru, predsednik je zaboravio na postojanje UK KLS, jedinog relevantnog tela za domaće takmičenje, ne pitajući njihove rukovodeće organe za mišljenje o svojoj viziji. Pre nekoliko godina, Čović je insistirao na očuvanju integriteta UK KLS i njegovoj samostalnosti u odnosu na KSS. S obzirom na trenutne rezultate reprezentacije, baviti se domaćim takmičenjem nad kojim nema jurisdikciju je krajnje neprikladno.
Čović je izabrao trenutak kada se rezultati reprezentacije ne poklapaju sa očekivanjima kako bi nastavio sa svojim planovima. Glavni cilj mu je donošenje novog Statuta KSS, što ga dovodi u sukob sa onima koji su ga postavili na tu funkciju. Ova situacija, u kojoj pokušava da se predstavi kao nevina žrtva, ima samo jedan uzrok – Statut koji mu može doneti ili oduzeti moć.
Na kraju, ko vrši genocid nad srpskom košarkom? Da li su to plagijatori, manipulatori i egocentrici, ili oni koji kroz UK KLS pripremaju najveći sponzorski ugovor u istoriji domaćeg takmičenja? Vetrovi i dalje duvaju iz Sazonove, a Čović se suočava sa strahom, jer se njegova pozicija u sistemu nadglasavanja čini nestabilnom. On ne uspeva da postane većina, što je veliki udar na njegov ego.
U svetlu svih ovih događaja, čini se da se srpska košarka suočava s teškim vremenima. Pitanje koje se postavlja je kako će se situacija razvijati i hoće li doći do promene koja bi mogla doneti bolje rezultate i stabilnost u domaćem takmičenju. U svakom slučaju, fokus na stvarne probleme i transparentnost u odlučivanju su ključni za budućnost srpske košarke.
