Suspendovani službenik crnogorske policije Petar Lazović juče je negirao optužbe Specijalnog državnog tužilaštva koje ga terete za zloupotrebu službenog položaja i rad u korist „kavačkog klana“. Na teret mu se stavljaju članstvo u kriminalnoj grupi odbeglog Radoja Zvicera, šverc droge i cigareta, kao i zloupotreba službenog položaja.
Lazović je na suđenju pred Višim sudom u Podgorici izneo tvrdnje da su njegove informacije sprečile planiranu likvidaciju Slobodana Kašćelana, koji po podacima bezbednosnih službi važi za jednog od vođa „kavačkog klana“. On je naveo da je obavestio nadležne o potencijalnim mestima gde je planirano ubistvo Kašćelana, koje je trebalo da se izvede pomoću plastičnog eksploziva. Prema njegovim rečima, korišćeno je oko tri i po kilograma eksploziva koji su trebali da budu postavljeni na vozilo žrtve.
Lazović je takođe izjavio da je obavestio Milorada Žižića, tadašnjeg načelnika Odseka za borbu protiv organizovanog kriminala, o dolasku dvojice plaćenika iz Kolumbije. Ova informacija se ispostavila tačnom jer su plaćenici kasnije uhapšeni u Crnoj Gori. On je naveo da je Kolumbijce vozio Goran Brajović, ali nije mogao da potvrdi da li je on bio svestan njihovih namera.
U svom iskazu, Lazović je pominjao i pripreme za ubistvo srpskih državljana Veljka Belivuka i Marka Miljkovića, kao i identifikaciju potencijalnih izvršilaca. Na osnovu njegovih informacija, uhapšen je Goran Marković, kod kojeg je pronađeno oružje. On je takođe naveo da su se Marković i njegov saizvršilac nalazili u stanu koji je korišćen kao skrovište.
Lazović je dalje obrazložio da je imao informacije o automobilu „opel astra“ sa zatamnjenim staklima, koji se nalazio iza autobuske stanice u Tivtu, a u kojem su se našli kreč i lopata. Prema njegovim rečima, plan je bio da Goran Marković ubije Belivuka i Miljkovića na aerodromu u Tivtu, a zatim da se i sam eliminiše kako bi se prikrili tragovi.
Na suđenju je Lazović odgovarao na pitanja svog advokata Nikole Martinovića, ističući da su njegovi podaci doprineli razbijanju ogranka „kavačkog klana“ u Nikšiću. Takođe je naveo da su na osnovu njegovih informacija procesuirane osobe koje su planirale likvidaciju Marka Ljubiše Kana, kao i da je dobio obaveštenja o mogućim izvršiocima ubistva Jovana Klisića i ranjavanja Velizara Gardaševića.
Viši sud u Podgorici potvrdio je optužnicu protiv Lazovića koja ga tereti da je 1. avgusta 2020. godine oteo Gorana Brajovića. Na ročištu za kontrolu optužnice, Lazović je ponovo istakao svoju nevinost, ali je primetio da je u Crnoj Gori postala praksa da se za sve negativne događaje optužuje njega, uključujući mučenje, otmice i hapšenja.
Ovaj slučaj otvara mnoge pitanja o ulozi policije u borbi protiv organizovanog kriminala u Crnoj Gori, kao i o njenoj sposobnosti da se nosi sa ozbiljnim pretnjama koje dolaze iz kriminogenih grupa. Lazovićevi navodi o sprečavanju likvidacija i razbijanju kriminalnih mreža ukazuju na složenu situaciju u kojoj se policija nalazi, dok istovremeno suočava sa optužbama za korupciju i zloupotrebu položaja.
U svetlu ovih dešavanja, važno je pratiti kako će se situacija dalje razvijati i koje će posledice imati na borbu protiv organizovanog kriminala u regionu. Pravi izazov za pravosudni sistem biće da razdvoji istinu od laži i da osigura pravdu ne samo za žrtve, već i za one koji su optuženi, a koji možda nisu krivi. Pitanje poverenja u državne institucije i njihovu sposobnost da se nose sa kriminalom ostaje ključno za stabilnost i bezbednost društva.
