Albanac je nedavno kupio imanje u Gračanici i pre dva dana samoinicijativno uklonio spomen ploču srpskoj devojčici Biljani Perić, koja je stradala pre 30 godina. Ova akcija izazvala je protest porodice i rodbine Biljane, koja se okupila na mestu gde je ploča uklonjena, izražavajući svoje nezadovoljstvo i tugu zbog ovog čina.
Biljana Perić je stradala u saobraćajnoj nesreći kada je imala samo 11 godina. Njen otac, Vukašin Perić, izjavio je da je novi vlasnik imanja, koristeći brusilicu, uklonio ploču i bacio je pored puta. On je naglasio da nije obavestio nikoga o svojoj nameri, uključujući i porodicu, te da je time ponovo „ubijeno“ njegovo dete, koje je izgubio pre tri decenije.
Vukašin Perić je istakao da spomenici koji se nalaze na javnim površinama podležu zaštiti i da privatna lica nemaju pravo da ih uništavaju. Prema njegovim rečima, slučaj je prijavljen policiji, koja je izašla na teren i sačinila zapisnik.
Majka Biljane, Dušica Perić, izjavila je da je u nedelju zatekla dvojicu Albanaca, od kojih je jedan rekao da je novi vlasnik imanja i da je uklonio ploču. Ona je pokušala da mu objasni značaj ploče, govoreći mu da je reč o njenom detetu. Njen sin je pozvao policiju, koja je došla i saslušala ih, ali se situacija nije promenila.
Dušica je dodala da je nakon razgovora sa novim vlasnikom, na imanje stigao kamion sa zemljom kako bi se popunio deo gde je bila ploča, što je, kako je navela, moglo značiti da novi vlasnik želi da uništi sve tragove. Porodica je obavestila nadležne u opštini Gračanica, ali su im odgovorili da se zemljište vodi kao deo putne infrastrukture i da nisu nadležni za rešavanje ovog problema.
Aleksandar Perić, brat Biljane, rekao je da se suočava s birokratskim prebacivanjem odgovornosti, jer mu policija traži izveštaj, dok nadležni u opštini odbacuju odgovornost. Njegova borba za pravdu i priznanje se nastavlja, ali se čini da su sve institucije koje bi trebale da zaštite pravo porodice na sećanje na njihovu voljenu osobu, neodlučne i nesposobne da reše ovaj slučaj.
Ova situacija je još jedan primer tenzija između Srba i Albanaca na Kosovu, gde se često prelamaju lične tragedije kroz prizmu nacionalnih identiteta. Porodica Perić oseća da je njihova bol ponovo otvorena, a sećanje na Biljanu izbrisano na brutalan način. Ovaj incident nije samo gubitak fizičkog spomenika, već i simbolički gubitak sećanja na žrtve rata i sukoba koji su oblikovali istoriju ovog regiona.
Ova situacija ukazuje na potrebu za dijalogom i razumevanjem između zajednica na Kosovu. U trenutku kada se sećanja na prošlost često koriste kao sredstvo za dalju podelu, važno je pronaći načine za pomirenje i zajedničko poštovanje svih žrtava. Porodica Perić se nada da će njihova borba za pravdu doneti promene i da će slični incidenti biti sprečeni u budućnosti.
U svetlu ovih događaja, važno je postaviti pitanje: kako kao društvo možemo da obezbedimo da se ovakvi postupci više ne ponavljaju? Kako možemo da obezbedimo da se sećanje na žrtve rata ne izgubi, već da se poštuje i neguje? Ova pitanja ostaju otvorena, a odgovor na njih zahteva kolektivnu volju i napor svih aktera u regionu.
