U Istočnom Sarajevu, srpski član i predsedavajuća Predsedništva Bosne i Hercegovine (BiH), Željka Cvijanović, iznela je oštru kritiku na račun trenutne spoljno-političke situacije u zemlji. Ona je istakla da spoljna politika BiH praktično ne postoji, a za to je optužila bošnjački politički kadar, koji je, prema njenim rečima, trodecenijskom zloupotrebom diplomatsko-konzularne mreže (DKP) sahranio mogućnosti za jedinstvenu i funkcionalnu spoljnu politiku. Prema Cvijanović, ne dolazi do promene u spoljnoj politici na osnovu instrukcija Milorada Dodika ili bilo kog drugog predstavnika Republike Srpske, već se sve odvija u okviru bošnjačke dominacije.
Ona je posebno naglasila nedavne događaje u kojima je ministar spoljnih poslova BiH, Elmedin Konaković, boravio u Briselu, ali je zaobišao Misiju BiH pri Evropskoj uniji (EU) i njenog šefa, Obrada Kesića, koji je Srbin. Cvijanović je postavila pitanje da li takvo ponašanje ministra predstavlja profesionalnost i da li doprinosi ciljevima zajedničke spoljno-političke agende BiH, ili je to, naprotiv, samo promocija bošnjačkih interesa.
„Vidim da se uz Konakovićeve patetične i nervozne ispade pojavilo i pismo dvojice članova Predsedništva – Denisa Bećirevića i Željka Komšića. Zato je dobro, kad već govore o potrebi da svi profesionalno rade svoj posao, da ih pitam da li je spoljna politika to da upravo danas ministar Konaković boravi u poseti Briselu, a da je u potpunosti zaobišao Misiju BiH pri EU“, rekla je Cvijanović.
Ona se osvrnula i na način na koji se spoljna politika vodi, ukazujući na to da se aktivnosti organizuju putem Ambasade BiH u Belgiji, koja je pod kontrolom bošnjačkog kadra. Ova situacija, prema njenim rečima, ukazuje na to da se bošnjački politički lideri ponašaju kao da su jedini relevantni akteri u spoljnoj politici BiH, čime se marginalizuju drugi narodi i njihovi interesi.
Željka Cvijanović naglašava važnost jedinstvene spoljno-političke strategije koja bi obuhvatila sve tri konstitutivne narode u BiH, te da bi svi akteri trebali raditi zajedno na promicanju zajedničkih interesa. Ona se zalaže za profesionalizam u radu svih članova Predsedništva, ali takođe ističe da je neophodno da svi članovi budu uključeni u donošenje odluka i da se poštuju interesi svih naroda u BiH.
Prema Cvijanović, trenutna situacija ne može se smatrati normalnom, jer se jasno vidi da je spoljna politika BiH podložna političkim igrama i ličnim interesima. Ona je pozvala sve političke aktere da preispitaju svoj pristup i da se fokusiraju na to šta je u najboljem interesu države i njenih građana, a ne samo svojih političkih stranaka.
Ove tvrdnje Cvijanović dolaze u trenutku kada je BiH suočena s mnogim izazovima, kako unutrašnjim, tako i spoljnim. Zbog složenog političkog sistema, često dolazi do sukoba između različitih političkih stranaka koje predstavljaju različite etničke grupe. Ovakva situacija može otežati donošenje odluka i jedinstven pristup spoljnoj politici, što dodatno komplikuje odnose unutar zemlje i sa inostranstvom.
Cvijanović se nada da će se, uz pritisak javnosti i međunarodnih aktera, situacija promeniti i da će BiH biti sposobna da razvije koherentnu spoljnu politiku koja će biti u skladu sa interesima svih njenih građana. Ova situacija zahteva hitnu pažnju i delovanje, kako bi se osigurala stabilnost i prosperitet zemlje.
Kao zaključak, može se reći da je spoljna politika BiH u trenutnoj krizi i da je potrebno hitno rešenje kako bi se prevazišle razlike među konstitutivnim narodima i omogućilo zajedničko delovanje u skladu sa interesima svih građana.
