Stručnjaci upozoravaju da su štete od klimatskih nepogoda koje pogađaju srpsku poljoprivredu svake godine sve veće i da se mere milijardama evra. Mraz, grad, suša i olujni vetrovi postali su svakodnevica za poljoprivrednike, koji se suočavaju s dugoročnim posledicama ovakvih nepogoda. Mnogi od njih su primorani da uništavaju svoje zasade i napuštaju proizvodnju jer ne mogu da se bore s prirodom.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Zoran Keserović, ističe da su potrebne hitne promene kako bi poljoprivreda opstala. Preporučuje da država poveća podsticajna sredstva za tehnologije koje su prilagođene klimatskim promenama. Preporučuje se izbor otpornijih sorti voća, kao i instaliranje sistema za zaštitu od grada i mraza, poput SPAG sistema i antifrost programa.
Visoke temperature i intenzivno sunčevo zračenje imaju posebno loš uticaj na vegetaciju, uzrokujući ožegotine na plodovima, lišću, pa čak i na kori debla i grana. Ove ožegotine smanjuju rentabilnost proizvodnje, jer su plodovi oštećeni i pogodni su samo za industrijsku preradu. U 2017. godini, visoke temperature su dovele do ožegotina kod svih voćnih vrsta, ali su najviše pogodile maline sorti Polka i Polana u Vojvodini, što je smanjilo rodnost i u narednim godinama.
Profesor Keserović naglašava da bi državne agrarne politike trebale da se fokusiraju na stočarstvo i navodnjavanje, kao i izbor biljnih kultura koje su prilagođene lokalnim agroekološkim uslovima. Takođe, važno je izračunati ukupne štete koje poljoprivreda trpi usled nepogoda, jer su posledice značajne, uključujući smanjenje prinosa voća za 300.000 tona u poređenju s prosekom.
Dodatno, niske zimske temperature, kasni prolećni mrazevi i nagle promene temperature ugrožavaju prinose i kvalitet voća. Keserović savetuje da se gaje otpornije sorte i da se izbegava gajenje osetljivih voćnih vrsta u regionima sa rizikom od mraza. On smatra da je važno da voćke budu dobro pripremljene za period mirovanja, kako bi bile otpornije na niske temperature.
Uprkos visokoj ceni, ulaganje u zaštitu i savremene tehnologije se isplati, posebno uz podršku države i lokalnih samouprava. Srbija može učiti od iskustava drugih zemalja koje se uspešno bore s klimatskim promenama, poput Španije, koja je peta zemlja po poljoprivrednoj proizvodnji u Evropi. Španija je razvila efikasne sisteme za navodnjavanje i zaštitu od nepogoda, čime su minimizirali rizike u proizvodnji.
U poslednjih deset godina, štete od grada su postale učestale. Postavljanje protivgradnih mreža je jedina sigurna zaštita, dok su jake oluje i vetrovi u 2023. godini dodatno uništavali voćnjake. Profesor Keserović naglašava važnost podizanja protivgradnih mreža i vetrozaštitnih pojaseva kako bi se zaštitili usjevi.
Infrastruktura je ključna za razvoj poljoprivrede, a Keserović ističe da je u Španiji infrastruktura izuzetno dobro razvijena, s putevima, elektrifikacijom i sistemima za navodnjavanje. U regionu Kalande, koji je poznat po teškim uslovima za poljoprivredu, primenjuju se savremene tehnologije koje omogućavaju intenzivnu proizvodnju.
Španci su odabrali tri voćne vrste koje daju najbolje rezultate u toj oblasti – breskvu, badem i maslinu. Sve se obavlja u skladu sa standardizovanim tehnologijama proizvodnje, što im omogućava da dobiju visoke prinose. Na primer, breskve se beru tokom pet meseci, a plodovi se čuvaju u specijalnim kesama koje ih štite od oštećenja, čime se obezbeđuje kvalitet proizvoda.
U zaključku, stručnjaci naglašavaju da je hitna potreba za unapređenjem poljoprivredne infrastrukture i primenom modernih tehnologija kako bi se smanjile štete uzrokovane klimatskim promenama i osigurala održivost srpske poljoprivrede u budućnosti.
