Španska vlada je pokrenula postupak za raspuštanje Fondacije Fransiska Franka, koja se optužuje za opravdavanje autoritarizma i ponižavanje žrtava Frankove diktature. Ova odluka dolazi nakon više od godinu dana prikupljanja informacija o aktivnostima Fondacije od strane Ministarstva kulture. U izveštaju Ministarstva, koji ima 37 stranica, navedeni su razlozi za ovu odluku, uključujući pravna mišljenja, iskaze žrtava i analizu prisustva Fondacije u medijima.
Ministarstvo je zaključilo da aktivnosti Fondacije su „nespojive sa aktuelnim zakonima“ i da pružaju „nedvosmisleno pozitivan pogled na Frankoizam“. Osim toga, ukazuje se na to da Fondacija veliča Frankov režim i pokazuje prezir prema njegovim žrtvama, podstičući mržnju i nasilje.
U skladu s tim, predstavnici Ministarstva su zvanično obavestili Fondaciju o pokretanju sudskog postupka za njeno ukidanje. Ova akcija je deo šireg konteksta u kojem Španija nastoji da se suoči sa svojom prošlošću i odaje počast žrtvama građanskog rata (1936-1939) i Frankove vladavine.
Na događaju pod nazivom „Sećanje je demokratija“, španski premijer Pedro Sančez je istakao važnost borbe protiv Frankove diktature, koja je trajala četiri decenije. On je zahvalio onima koji su se borili za demokratiju i rekao da je bilo neophodno demontirati represivni režim koji je oduzimao osnovna prava i slobode milionima Španaca.
Franko je došao na vlast pučem u julu 1936. godine, rušenjem demokratski izabrane vlade. Njegova vojska je pobedila u trogodišnjem građanskom ratu, a prema procenama španske vlade, oko 114.000 civila se vodi kao nestalo, a verovatno su ih ubile Frankove snage tokom rata i kasnije tokom njegove vladavine.
Ova situacija je još jedan korak u procesu suočavanja sa nasleđem Frankove diktature u Španiji, koja je često bila predmet rasprava i podela u društvu. Raspuštanje Fondacije može se smatrati simboličnim činom koji ukazuje na spremnost španske vlade da se suoči sa mračnim delom svoje istorije i da pruži pravdu žrtvama.
U poslednjim godinama, Španija je preduzela različite korake kako bi se suočila sa posleratnim nasleđem, uključujući donošenje zakona o istorijskom pamćenju i pokušaje da se pronađu nestali tokom građanskog rata. Međutim, sukobi i podela u društvu i dalje ostaju prisutni, a mnogi smatraju da je potrebno više učiniti kako bi se obezbedila pravda za sve žrtve Frankove vladavine.
U zaključku, proces raspuštanja Fondacije Fransiska Franka predstavlja značajan korak ka priznavanju i poštovanju žrtava koje su trpele tokom jedne od najtamnijih era španske istorije. Ovaj čin može otvoriti vrata za dublje razumevanje i pomirenje unutar španskog društva, a takođe i podstaći druge zemlje da se suoče sa svojim vlastitim historijskim izazovima.
