Gotovo trećina građana Crne Gore ne veruje političarima, pokazalo je istraživanje Ipsosa sprovedeno početkom juna. Ovo istraživanje ukazuje na duboku krizu poverenja u političke institucije i pojedince, što može imati značajne posledice na političku stabilnost i društveni dijalog u zemlji. Verovanje u političare je ključno za funkcionisanje demokratije, a visoka nesigurnost među građanima može dovesti do pasivnosti u političkom angažovanju i smanjenja izlaznosti na izborima.
Među onima koji su se izjasnili o svojim favoritima, najviše poverenja uživa premijer Milojko Spajić, koji je osvojio 12 odsto glasova. Ovaj rezultat predstavlja blagi porast u odnosu na prethodni mesec, što može ukazivati na to da je premijer uspeo da zadrži ili čak poboljša svoj imidž među građanima. Sledeći na listi je počasni predsednik Demokratske partije socijalista (DPS) Milo Đukanović, koji takođe beleži jednoprocentni porast i zauzima drugo mesto na listi.
Na trećem mestu su lideri DNP-a i URA-e, Milan Knežević i Dritan Abazović, koji uživaju određeni nivo poverenja među građanima. U prvih pet ličnosti po poverenju nalazi se i predsednik države Jakov Milatović, što ukazuje na to da su novi lideri na političkoj sceni počeli da stiču podršku, ali i dalje se suočavaju sa izazovima u pogledu sticanja šireg poverenja.
Kada govorimo o ocenama koje su građani dali političarima, situacija se neznatno menja. Premijer Milojko Spajić i dalje zauzima prvo mesto, ali se redosled ostalih ličnosti razlikuje. Milan Knežević zauzima drugo mesto, dok su Jakov Milatović, Dritan Abazović i Milo Đukanović sledeći na listi. Ove informacije sugerišu da građani imaju različite percepcije o političarima, koje zavise od trenutnih događaja i odluka koje donose.
Krizna situacija u Crnoj Gori, koja uključuje ekonomske pritiske, političke tenzije i društvene podele, dodatno komplikuje situaciju. Građani su svesni problema koji se tiču nezaposlenosti, korupcije i nedostatka transparentnosti u političkom radu, što dodatno doprinosi opadanju poverenja u institucije. Zbog toga je važno da politički lideri prepoznaju ove izazove i aktivno rade na vraćanju poverenja građana kroz dijalog, transparentnost i odgovornost.
U ovom kontekstu, istraživanja kao što je Ipsosova igraju ključnu ulogu jer pružaju uvid u mišljenje javnosti i pomažu političarima da razumeju šta se očekuje od njih. Važno je da se rezultati ovakvih istraživanja uzmu u obzir prilikom donošenja odluka i oblikovanja politika koje će uticati na svakodnevni život građana.
Osim toga, važno je napomenuti da se poverenje ne stiče preko noći, već je to proces koji zahteva doslednost u radu i komunikaciji. Političari koji žele da povrate poverenje građana moraju biti otvoreni za kritiku, spremni da preuzmu odgovornost za svoje postupke i angažovani u dijalogu sa svim društvenim grupama.
U svetlu ovih saznanja, može se pretpostaviti da će političke stranke i lideri morati da preispitaju svoje strategije i pristupe kako bi se suočili sa izazovima vremena. Uloga građana u ovom procesu je takođe ključna; aktivno učešće, informisanost i kritičko razmišljanje mogu doprineti jačanju demokratije i jačanju poverenja u institucije.
Na kraju, istraživanje Ipsosa ne samo da osvetljava trenutnu situaciju u Crnoj Gori, već i postavlja temelje za buduće analize i akcije koje su potrebne da bi se unapredila politička klima u zemlji.
