U okviru regionalne konferencije CORE Days 2025, koja se održava u Beogradu i okuplja više od 300 učesnika iz Srbije i regiona, organizovana je radionica posvećena socijalnom preduzetništvu. Ova radionica imala je za cilj da poveže velike kompanije sa socijalnim biznisima, kako bi se unapredila saradnja i uključivanje socijalnih kompanija u različite modele partnerstva.
Pet kompanija, poznatih po svom socijalno odgovornom poslovanju, uključujući Delta Holding, Coca-Cola HBC Srbija, Courtyard by Marriott, Banca Intesa i A1 Srbija, potpisalo je Deklaraciju o pružanju podrške i izgradnji ekosistema za rast socijalnih preduzeća. Među ovim preduzećima su i Naša kuća, Etno mreža, Bioidea, Avlija održivog razvoja i Zelena plantaža Iva. Ovaj korak predstavlja značajan pomak ka jačanju socijalnog preduzetništva u Srbiji.
Anica Spasov iz Naše kuće naglašava da socijalna preduzeća imaju ključnu ulogu u pokretanju pozitivnih promena u zajednici. Njihova misija je da pomognu najugroženijima, kao što su osobe sa invaliditetom, dugoročno nezaposleni i samohrani roditelji. „Važno nam je da stvorimo radna mesta, mogućnosti za razvoj i osećaj pripadnosti. Ovakvi događaji nam omogućavaju da se povežemo sa kompanijama koje prepoznaju društvenu odgovornost i da učestvujemo u socijalnim javnim nabavkama“, ističe Spasov.
Socijalno preduzetništvo u Srbiji ima potencijal za društveni i ekonomski uticaj. Ipak, za njegov dalji razvoj potrebna je jača podrška i bolja vidljivost. Usvajanje Zakona o socijalnom preduzetništvu bio je važan korak, ali praksa pokazuje da je normativni okvir nedovoljan. Prema procenama, u Srbiji postoji između 200 i 500 socijalnih preduzeća, dok je do sada registrovano samo oko 20.
Cilj NALED-ovog Haba za socijalno preduzetništvo je unapređenje primene zakona u praksi i podrška biznisima sa društvenom misijom. Irena Đorđević Šušić iz NALED-a naglašava važnost donošenja Programa razvoja socijalnog preduzetništva koji bi motivisao preduzetnike da zatraže socijalni status. „Trenutno ne postoje programi podrške ovoj kategoriji, a povezivanje sa velikim kompanijama može obezbediti kontinuiran prihod za socijalna preduzeća“, dodaje Đorđević Šušić.
Na radionici pod nazivom „Od inspiracije do partnerstva – uključivanje socijalnih preduzeća kao dobavljača velikih kompanija“ diskutovalo se o načinima na koje veće kompanije mogu uključiti socijalna preduzeća u svoje lance snabdevanja. Ova radionica je deo projekta „Efikasnije javne nabavke i održivi lanci snabdevanja (ESG)“, koji ima za cilj unapređenje konkurentnosti.
Povezivanje socijalnih preduzeća sa velikim kompanijama ne samo da može doprineti njihovom razvoju, već i pomoći u stvaranju društveno odgovornijeg poslovnog okruženja. Velike kompanije bi trebalo da prepoznaju vrednost proizvoda koje nude socijalna preduzeća, jer svaki od njih nosi priču i doprinosi zajednici.
Učešće na ovakvim događajima i potpisivanje deklaracija o saradnji predstavlja važan korak ka jačanju socijalnog preduzetništva u Srbiji. Ova preduzeća imaju potencijal da postanu pokretači pozitivnih promena i doprinose razvoju društva, ali im je potrebna podrška kako bi mogli da ostvare svoj puni potencijal.
U zaključku, socijalno preduzetništvo u Srbiji se suočava sa izazovima, ali i sa velikim mogućnostima. Saradnja između velikih kompanija i socijalnih preduzeća može doneti korisne rezultate za sve strane, a na društvenoj razini može stvoriti značajne promene koje će doprineti razvoju zajednice. Ovakvi inicijative su ključne za izgradnju održivog i odgovornog ekonomskog sistema.
