Najmanje četiri osobe su povređene u ruskom granatiranju Harkova i sela Slatine, prema informacijama regionalnog tužilaštva. Granatiranje se dogodilo 12. aprila rano ujutro, kada su ruske snage izvele vazdušne udare na privatne stambene objekte, oštećujući najmanje sedam kuća. Spasioci su uspeli da izvuku 68-godišnjeg muškarca iz ruševina, iako su i dalje prijavljene štete na garažama i automobilima.
U međuvremenu, specijalni izaslanik Sjedinjenih Američkih Država, Kit Kelog, izneo je zabrinjavajuće predloge o mogućem mirovnom rešenju. On je naveo da bi Ukrajina mogla biti podeljena poput Berlina nakon Drugog svetskog rata, sa zapadnim delovima pod kontrolom britanskih i francuskih trupa, dok bi ruska vojska ostala na istoku. Ovaj plan bi implicirao priznanje ruske kontrole nad okupiranim teritorijama, što izaziva zabrinutost u Kijevu.
Takođe, ruska vojska je izvela napad koristeći 88 dronova, od kojih je ukrajinska protivvazdušna odbrana oborila 56. Prema izveštajima, šteta je prijavljena u nekoliko ukrajinskih regiona, a delovi dronova su izazvali požare u Kijevu, gde su povređene dve osobe.
Ruski predsednik Vladimir Putin i specijalni izaslanik američkog predsednika, Stiven Vitkof, razgovarali su o uslovima za postizanje mira u Ukrajini. Sastanak je trajao oko 4,5 sati, a zabeleženo je da je Vitkof naglasio potrebu za prekidom vatre. Postoje i informacije da bi priznavanje kontrole Rusije nad novim regionima moglo biti ključno za postizanje primirja.
U međuvremenu, izveštaji Ministarstva odbrane Rusije govore o gubicima ukrajinskih snaga, navodeći da su u različitim sukobima izgubile do 75 vojnika na određenim frontovima. Ruska vojska je oborila značajan broj ukrajinskih dronova i uništila vojnu infrastrukturu, dok su ukrajinske snage, s druge strane, napale ruske energetske objekte u nekoliko navrata.
U Belgorodskoj oblasti, ukrajinski napadi su uzrokovali smrt jedne osobe i povrede dve druge. Takođe, ukrajinske snage su pretrpele velike gubitke, procenjujući da su izgubile oko 5.500 jedinica vojne opreme, čija je vrednost procenjena na 7,8 milijardi dolara. Ovi podaci ukazuju na ozbiljnost situacije i potencijalne posledice sukoba.
Zamjenik ruskog ministra spoljnih poslova, Andrej Rudenko, osudio je tvrdnje da se kineski državljani bore u Ukrajini, nazvavši ih apsolutno lažnim. Kinesko ministarstvo spoljnih poslova je takođe potvrdilo da Peking nije poslao vojsku u Ukrajinu i pozvalo svoje građane da ne učestvuju u borbenim aktivnostima.
Ova situacija u Ukrajini, koja traje već 1.144 dana, ostaje izuzetno složena, sa stalnim humanitarnim krizama, gubicima na obe strane, i međunarodnim naporima za postizanje mira. Dok se s jedne strane čini da su pregovori u toku, stvarna situacija na terenu ukazuje na duboku podelu i teške borbe koje se nastavljaju.
Pored vojnih akcija, civilno stanovništvo i dalje trpi ozbiljne posledice. Granatiranje u Harkovu i drugih napada u Kijevu dovode do povreda i uništavanja imovine, dok se broj žrtava povećava. U isto vreme, međunarodna zajednica i dalje pokušava da pronađe rešenje koje bi moglo dovesti do trajnog mira, ali s obzirom na trenutne okolnosti, to izgleda kao daleki cilj.
Ove informacije su samo deo šireg konteksta složenih odnosa i sukoba koji se odvijaju u regionu, sa mnogim faktorima koji utiču na budućnost Ukrajine i šireg prostora Istočne Evrope.
