Britansko regulatorno zdravstveno telo, MHRA, pokrenulo je istragu o potencijalnim genetskim faktorima koji bi mogli uticati na povećan rizik od neželjenih efekata lekova za mršavljenje, poput „mundžaro“, „vegovija“ i „ozempik“. Ova inicijativa dolazi nakon što je više pacijenata umrlo od upale pankreasa, što je jedan od ozbiljnijih nuspojava povezanih sa ovim lekovima.
Prema dostupnim informacijama, deset osoba je preminulo u Velikoj Britaniji zbog komplikacija povezanih sa pankreatitisom, koji se pojavio kao nus efekat ovih lekova. „Mundžaro“ je jedan od najprodavanijih lekova za mršavljenje, uz „vegovija“ i „ozempik“, koje trenutno koristi oko 1,5 miliona Britanaca. U međuvremenu, više stotina pacijenata prijavilo je upalu pankreasa nakon primene ovih injekcija, što je izazvalo zabrinutost među zdravstvenim vlastima.
MHRA je primila više od 560 prijava pacijenata koji su doživeli upalu pankreasa, a među njima je 10 slučajeva fatalnih ishoda. Zbog ovog tragičnog razvoja, regulatorna agencija pokrenula je studiju kao deo šireg istraživačkog projekta UK Biobank, u saradnji sa Genomics England. Ova studija ima za cilj da istraži da li određeni genetski faktori mogu učiniti neke osobe podložnijima riziku od neželjenih efekata ovih lekova.
Istraživači se nadaju da će, uz pomoć genetskog skrininga, lekari moći da prepoznaju pacijente koji su u većem riziku pre nego što im prepisuju lekove za mršavljenje. Ova vrsta testiranja mogla bi značajno smanjiti učestalost neželjenih efekata kao što je pankreatitis. Elison Kejv, visoka zvaničnica MHRA, izjavila je da dokazi pokazuju da se skoro trećina neželjenih efekata može sprečiti uvođenjem genetskih testova.
U Velikoj Britaniji se procenjuje da oko 1,5 miliona ljudi koristi injekcije za mršavljenje, pri čemu je značajan deo ovih lekova kupljen privatno. Pored upale pankreasa, drugi uobičajeni neželjeni efekti uključuju mučninu, opstipaciju i dijareju. Takođe, ovi lekovi mogu smanjiti efikasnost oralnih kontraceptivnih pilula, što dodatno komplikuje situaciju za korisnike.
S obzirom na sve veći broj pacijenata koji se odlučuju za lekove za mršavljenje, važno je obratiti pažnju na moguće nuspojave. U svetlu nedavnih incidenata, zdravstvene vlasti su podstaknute da preispitaju svoje pristupe u praćenju i regulaciji ovih lekova. Istraživanje koje sprovodi MHRA moglo bi otvoriti put za bolje razumevanje rizika i koristi ovih medikamenata, kao i za razvoj strategija koje će omogućiti sigurnije korišćenje lekova za mršavljenje.
Pitanje genetskih faktora u vezi sa neželjenim efektima lekova za mršavljenje može biti ključno za buduće pristupe u medicini. Ako se pokaže da određeni genetski markeri zaista povećavaju rizik od komplikacija, to bi moglo dovesti do personalizovanijeg pristupa u propisivanju ovih lekova. U tom smislu, brzi genetski testovi mogli bi postati standardna praksa pre nego što se pacijentima prepisuju lekovi za mršavljenje.
U zaključku, situacija sa lekovima za mršavljenje u Velikoj Britaniji ističe potrebu za većom pažnjom i odgovornošću u medicinskoj praksi. Kroz dodatna istraživanja i implementaciju genetskog testiranja, moguće je smanjiti rizik od ozbiljnih nuspojava i učiniti korišćenje ovih lekova sigurnijim za pacijente. Zdravstvene vlasti i lekari imaju ključnu ulogu u informisanju pacijenata o potencijalnim rizicima i u razvoju strategija koje će zaštititi njihovo zdravlje tokom korišćenja lekova za mršavljenje.
