U Istočnom Sarajevu, zamenik predsedavajuće Saveta ministara Staša Košarac izneo je stavove o predloženim zakonima o Sudu i Visokom sudskom tužilačkom savetu (VSTS) u Bosni i Hercegovini, koje su inicirali poslanici opozicije u Republici Srpskoj. Košarac je naglasio da su ovi zakoni, koje je nazvao „zakonima Kristijana Šmita“, pisani „sarajevskim rukopisom“ i da su apsolutno neprihvatljivi za institucije Republike Srpske.
Prema njegovim rečima, ovi zakoni se koriste kao prikriveni alat za postizanje ciljeva koji nisu rezultat unutrašnjeg političkog dogovora, već su rezultat direktnih instrukcija koje dolaze od strane međunarodnih faktora, posebno od Kristijana Šmita, visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini. Košarac je izrazio zabrinutost da se kroz ove zakone pokušava izvršiti pritisak na institucije Republike Srpske, čime se ugrožava njihova autonomija.
Košarac je takođe ukazao na to da ovi zakoni nisu usaglašeni sa institucijama Republike Srpske, što dodatno potvrđuje njihov neprihvatljiv karakter. On smatra da je važno da se svaka pravna regulativa donosi kroz dijalog i dogovor unutar BiH, a ne kroz nametnute odluke koje dolaze iz inostranstva. Ovakav pristup, prema njegovim rečima, ne samo da ugrožava mir i stabilnost u regionu, već stvara i dodatne tenzije između entiteta u Bosni i Hercegovini.
U ovom kontekstu, Košarac je apelovao na sve političke aktere da se vrate dijalogu i da zajednički rade na pronalaženju rešenja koja će biti u skladu sa interesima svih građana BiH. On je naglasio da je potrebna saradnja kako bi se izbegli konflikti i nesuglasice koje mogu proizaći iz pokušaja nametanja rešenja koja nisu rezultat dogovora.
Ova situacija dolazi u trenutku kada se politička klima u Bosni i Hercegovini dodatno komplikuje. Opozicija u Republici Srpskoj, koja podržava predložene zakone, smatra da je njihova usvajanje ključno za unapređenje pravosudnog sistema i jačanje vladavine prava. Međutim, vlasti u Republici Srpskoj, predvođene Košaracem, smatraju da je ovaj pristup ne samo neefikasan, već i potencijalno štetan za stabilnost entiteta.
Košarac je ukazao na to da su prethodne odluke visokog predstavnika često izazivale kontroverze i otpor, te da je potrebno pronaći balans između zahteva međunarodne zajednice i potreba lokalnog stanovništva. On je istakao da su institucije Republike Srpske spremne za dijalog, ali da očekuju da će se poštovati njihova prava i autonomija.
U svetlu ovih dešavanja, važno je napomenuti da se Bosna i Hercegovina suočava sa mnogim izazovima, uključujući ekonomske, socijalne i političke probleme. U tom smislu, stabilnost i funkcionalnost pravosudnog sistema su od suštinskog značaja za dalji razvoj zemlje. Zbog toga je neophodno da se svi akteri uključe u konstruktivan dijalog, kako bi se postigla rešenja koja će doprineti jačanju države i njenoj stabilnosti.
U zaključku, situacija oko predloženih zakona o Sudu i VSTS pokazuje duboku podeljenost unutar političkog spektra u Bosni i Hercegovini. Dok jedni smatraju da je potrebno reformisati pravosudni sistem, drugi se protive bilo kakvim promenama koje dolaze iz Sarajeva ili od strane međunarodnih predstavnika. Ove tenzije ukazuju na potrebu za dijalogom i kompromisom, kako bi se izbegli sukobi i osiguralo da se glas svih građana čuje i poštuje.
