U Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija održava se redovna polugodišnja sednica posvećena situaciji u Bosni i Hercegovini (BiH). Tokom ove sednice, ruski ambasador Vasilij Nebenzja izneo je svoje stavove o prisustvu Kristijana Šmita, kojeg smatra „takozvanim visokim predstavnikom“. Nebenzja je izrazio „principijelno neslaganje“ i napustio salu, ne želeći da prisustvuje daljoj raspravi.
Ambasador Nebenzja je naglasio da Savet bezbednosti nije potvrdio Šmita na toj funkciji, što je ključni argument u njegovoj kritici. On je podsetio prisutne da je pitanje BiH na dnevnom redu Saveta bezbednosti u skladu sa članom sedam Povelje UN, koji se bavi očuvanjem međunarodnog mira i bezbednosti. Nebenzja je istakao da postoji praksa koja traje 25 godina, prema kojoj Savet bezbednosti potvrđuje visokog predstavnika. Prema njegovim rečima, bez potrebnog mandata Saveta bezbednosti, položaj visokog predstavnika ostaje upražnjen.
Ova izjava dolazi u trenutku kada je situacija u BiH veoma kompleksna i napeta, s obzirom na to da se zemlja suočava s političkim tenzijama i izazovima na putu ka evropskim integracijama. Šmit, koji je preuzeo funkciju visokog predstavnika u BiH, ima zadatak da nadgleda implementaciju Dejtonskog sporazuma, koji je bio ključan za okončanje rata u BiH 1995. godine.
Nebenzja je svoj izlazak iz sale opravdao time što ne želi da sluša osobu koja, po njegovom mišljenju, ne poseduje legitimitet za obavljanje funkcije koju trenutno obavlja. Ovaj incident je dodatno pogoršao već prisutne tenzije između Rusije i zapadnih zemalja, koje podržavaju Šmita i njegov rad u BiH.
Pitanje legitimnosti visokog predstavnika u BiH je tema koja se često raspravlja, a različiti akteri imaju različita mišljenja o tome. Dok zapadne zemlje smatraju da je Šmit ključna figura za stabilizaciju i reforme u BiH, Rusija i njen predstavnik u UN imaju drugačiji pogled, naglašavajući nedostatak formalne potvrde njegove pozicije.
U poslednjih nekoliko godina, BiH se suočila s brojnim izazovima, uključujući političku nestabilnost, ekonomske probleme i etničke tenzije. Ove okolnosti dodatno komplikuju rad visokog predstavnika, koji se suočava s otporom raznih političkih stranaka unutar zemlje. U tom kontekstu, međunarodna zajednica, uključujući UN, EU i SAD, igra ključnu ulogu u pokušaju da pomognu BiH da prevaziđe trenutne izazove.
S obzirom na sve navedeno, jasna je potreba za dijalogom i saradnjom među svim relevantnim akterima u BiH, kako bi se postigla stabilnost i napredak. Uloga visokog predstavnika, ma kako bila kontroverzna, ostaje važna u ovom procesu, ali je neophodno da ima podršku Saveta bezbednosti UN kako bi mogao da deluje efikasno.
U ovom trenutku, situacija u BiH zahteva pažnju međunarodne zajednice, a događaji u Savetu bezbednosti UN su samo jedan od indikatora složenosti i napetosti koje ova zemlja proživljava. Određene zemlje, poput Rusije, koriste ove platforme kako bi izrazile svoje stavove i uticale na međunarodne politike, što može dodatno otežati već krhku situaciju u regionu.
U svetlu ovih događaja, važno je pratiti dalji razvoj situacije u BiH i kako će međunarodna zajednica reagovati na izazove koje ova zemlja suočava. Svaka odluka koja se donese može imati dalekosežne posledice za stabilnost i budućnost BiH, ali i za širi region Balkana.
