Srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine, Željka Cvijanović, nedavno je razgovarala s predsednikom Francuske Emanuelom Makronom u Parizu. Ovaj sastanak je deo bilateralnih razgovora između francuskog predsednika i članova Predsedništva BiH. Tokom ovog susreta, Cvijanović je izrazila zabrinutost zbog delovanja visokog predstavnika Kristijana Šmita, tvrdeći da je on izazvao najveću političku krizu u BiH u poslednjih 30 godina.
U svojoj objavi na Instagramu, Cvijanović je istakla da je Šmitov rad, koji smatra nelegalnim i neustavnim, doveo do trenutne situacije koja ugrožava stabilnost i mir u BiH. Prema njenim rečima, da bi se prevazišla ova kriza, neophodno je ukinuti mehanizme stranog intervencionizma. Ona je naglasila potrebu za vraćanjem vlasti u ruke naroda i jačanje demokratskih institucija.
Ova izjava dolazi u kontekstu sve većih tenzija unutar BiH, gde se često postavlja pitanje uloge stranih predstavnika i njihovog uticaja na unutrašnju politiku zemlje. Kristijan Šmit, kao visoki predstavnik, ima ovlašćenja da interveniše u političkim pitanjima, ali mnogi u BiH, uključujući i Cvijanović, smatraju da su ta ovlašćenja prekomerna i da doprinose destabilizaciji.
Tokom razgovora s Makronom, Cvijanović je takođe naglasila značaj dijaloga i saradnje među svim narodima u BiH, kao i potrebu za postizanjem političkog konsenzusa koji bi doveo do stabilnosti i prosperiteta. U ovom trenutku, BiH se suočava s nizom izazova, uključujući ekonomske probleme, korupciju i etničke tenzije, koje dodatno otežavaju političku situaciju.
Francuska, kao jedna od ključnih članica Evropske unije, ima značajnu ulogu u procesu evropskih integracija BiH. Tokom sastanka, Cvijanović je ukazala na potrebu za većom podrškom EU u rešavanju unutrašnjih problema BiH, ali je istovremeno naglasila i potrebu za smanjenjem stranog uticaja kako bi se omogućila stabilizacija zemlje.
Jedan od glavnih problema s kojim se BiH suočava je i pitanje ustavne reforme. Mnogi smatraju da je trenutni ustavni okvir zastareo i da ne odražava realnost u zemlji. Cvijanović je ukazala na potrebu da se osnaže institucije koje će biti u službi svih građana BiH, a ne samo određenih etničkih grupa.
U kontekstu ovog sastanka, važno je napomenuti da je BiH zemlja koja se bori s posljedicama rata iz devedesetih godina prošlog veka. Mnoge rane još uvek nisu zaceljene, a politička situacija je često opterećena nacionalizmom i etničkim tenzijama. U tom smislu, Cvijanovićevi pozivi na dijalog i saradnju su ključni za budućnost zemlje.
U međuvremenu, makronova administracija je pokazala interesovanje za stabilnost Balkana i podržava evropske integracije zemalja u regionu. S obzirom na to da su odnosi između BiH i EU često na testu, sastanak s Cvijanović predstavlja priliku za jačanje veza i razmenu mišljenja o budućim pravcima razvoja.
U zaključku, sastanak između Željke Cvijanović i Emanuela Makrona predstavlja važan trenutak za BiH, s obzirom na trenutne političke tenzije i potrebe za reformama. Izjave Cvijanović o nelegalnosti i neustavnosti delovanja visokog predstavnika Kristijana Šmita ukazuju na duboke podele unutar političkog sistema BiH. Da bi se prevazišli ovi izazovi, potrebna je zajednička posvećenost svih aktera u procesu izgradnje stabilne i funkcionalne države koja će služiti svim njenim građanima.
