Broj slučajeva malih boginja u Evropi i Centralnoj Aziji porastao je prošle godine za 47% prema novom izveštaju Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Ovaj alarmantni trend je rezultat opadanja obuhvata vakcinacijom, što dovodi do ponovnog širenja ove potencijalno smrtonosne bolesti. U izveštaju se naglašava da se gubi deo dostignuća 21. veka u borbi protiv infekcija i smanjenju smrtnosti.
Procene SZO ukazuju na to da je u 2024. godini od malih boginja preminulo oko 95.000 ljudi, većinom dece mlađe od pet godina. U poređenju sa 780.000 smrtnih slučajeva zabeleženih 2000. godine, ovaj broj predstavlja značajan pad, ali SZO naglašava da je svaka smrt od bolesti koja se može sprečiti vakcinom neprihvatljiva. Od početka 21. veka, globalne kampanje vakcinacije protiv malih boginja su spasile gotovo 59 miliona života.
Nažalost, broj slučajeva malih boginja ponovo raste širom sveta. Prošle godine, zabeleženo je oko 11 miliona infekcija, što predstavlja porast od 800.000 u odnosu na period pre pandemije. Epidemije su se dogodile u 59 zemalja, što je skoro tri puta više nego 2021. godine. Dr. Tedros Adhanom Gebrejesus, generalni direktor SZO, upozorava da su male boginje najzarazniji virus na svetu i da podaci pokazuju kako će virus iskoristiti svaku rupu u kolektivnoj odbrani.
Jedan od ključnih faktora u širenju epidemija je sve veći broj ljudi koji se odlučuju da se ne vakcinišu. Preporučuje se da najmanje 95% populacije bude vakcinisano kako bi se postigla kolektivna imunost i zaštitila zajednica. Globalno, procenjuje se da je prošle godine 84% dece primilo prvu dozu vakcine protiv malih boginja, dok je 76% primilo drugu dozu. Iako je to blagi porast u odnosu na prethodnu godinu, ostavlja više od 30 miliona dece „nedovoljno zaštićenih“ od malih boginja, većinom u Africi i Istočnom Mediteranu.
Epidemije mogu izbiti čak i u zemljama sa visokim stopama imunizacije, ako postoje zajednice nevakcinisanih. SZO naglašava da su male boginje često prva bolest koja se ponovo pojavljuje kada stope vakcinacije opadaju, a povećanje epidemija ukazuje na propuste u zdravstvenim sistemima i programima imunizacije širom sveta.
Deca koja prežive male boginje suočavaju se sa većim rizikom od ozbiljnih zdravstvenih komplikacija, kao što su pneumonija, slepilo i encefalitis, koji može izazvati oticanje mozga i oštećenje. SZO poziva na povećanje finansiranja i obnovljene napore u eliminaciji malih boginja globalno. Dr. Tedros ističe da male boginje ne poštuju granice i da je vakcinacija svih dece u svakoj zajednici ključna za sprečavanje epidemija, očuvanje života i potencijalnu eliminaciju bolesti iz celih nacija.
U svetlu ovih informacija, važno je naglasiti da vakcinacija ostaje najefikasniji način zaštite od malih boginja. SZO i zdravstvene organizacije širom sveta pozivaju na hitnu akciju kako bi se osigurala imunizacija dece i sprečilo dalje širenje ove bolesti. Bez kolektivnog napora i povećanog obuhvata vakcinacije, male boginje mogu postati ozbiljna pretnja javnom zdravlju, a posledice će najviše pogoditi najranjivije članove društva — decu. U borbi protiv malih boginja, jedinstvo i odlučnost zajednice su ključni za zaštitu javnog zdravlja i sprečavanje budućih epidemija.
