Slučaj jedine osobe koja je preživela tragediju aviona kompanije Er Indija, u kojoj je poginulo 241 putnik, ponovo je otvorio debatu o tome koje je sedište u avionu najbezbednije. Preživeli putnik bio je smešten na mestu 11A, što je izazvalo interesovanje medija i stručnjaka o bezbednosti različitih pozicija u avionu.
Iako se čini da bi mesto 11A moglo biti srećno, stručnjaci u oblasti avijacije ističu da nije moguće doneti konačan zaključak o najsigurnijem sedištu u avionu. To je zbog različitih konfiguracija aviona, tipova letova i specifičnih okolnosti svakog pojedinačnog incidenta. Naime, preživljavanje u avionskim nesrećama često zavisi od niza kompleksnih faktora, kao što su tip nesreće, brzina leta, uslovi na terenu, pa čak i putnička oprema.
Mičel Foks, direktor američke neprofitne organizacije Fondacije za bezbednost letenja, naglašava da svaka nesreća ima svoje specifičnosti i da je nemoguće predvideti šanse za preživljavanje na osnovu samo pozicije sedišta. „Svaka nesreća je drugačija, i nemoguće je predvideti mogućnost preživljavanja na osnovu pozicije sedišta“, rekao je Foks. Njegove reči podsećaju na važnost razumevanja složenosti avionike i sigurnosnih procedura koje se primenjuju tokom leta.
Istraživanja pokazuju da su određena mesta u avionu, kao što su ona u prednjem delu, često povezana sa višim stopama preživljavanja. Ipak, ovo ne znači da su sedišta u srednjem ili zadnjem delu aviona nužno opasnija. Na primer, neki analitičari smatraju da su putnici u zadnjem delu aviona u boljoj poziciji u slučaju sudara prilikom sletanja, dok drugi ističu da su putnici u prednjem delu često bliže izlazima, što može povećati šanse za brzo napuštanje aviona.
Statistički podaci pokazuju da su šanse za preživljavanje u avionskim nesrećama u poslednjim decenijama porasle. Savremeni avioni su opremljeni naprednijim sigurnosnim sistemima, a obuka posade i procedura evakuacije su znatno unapređeni. Takođe, statistika pokazuje da se većina avionskih nesreća dešava tokom poletanja ili sletanja, a ne tokom samog leta, što dodatno komplikuje analizu bezbednosti različitih pozicija u avionu.
Uloga putnika u vlastitoj sigurnosti takođe ne može biti zanemarena. Poštovanje sigurnosnih instrukcija, pravilna upotreba sigurnosnog pojasa i poznavanje najbližih izlaza su ključni faktori koji mogu uticati na ishod u slučaju nesreće. Dobra pripremljenost putnika može značajno povećati šanse za preživljavanje.
Još jedan važan aspekt je i vrsta aviona. Na primer, moderni avioni kao što su Boeing 787 ili Airbus A350 dizajnirani su sa posebnim fokusom na sigurnost i udobnost putnika. Njihova konstrukcija omogućava bolje upravljanje tokom turbulencija, kao i efikasniju evakuaciju u slučaju potrebe.
U svetlu ovih informacija, važno je napomenuti da i dalje postoje mnogi mitovi o bezbednosti aviona. Na primer, mnogi ljudi veruju da su avionske nesreće česte, dok je statistika zapravo na strani putnika, jer je putovanje avionom jedan od najbezbednijih načina prevoza.
U zaključku, iako je mesto 11A u avionu postalo simbol bezbednosti nakon nesreće Er Indije, važno je razumeti da je preživljavanje u avionskim nesrećama kompleksna tema koja zahteva dublje razumevanje mnogih faktora. Stručnjaci se slažu da ne postoji jedinstveno „najbezbednije“ mesto u avionu, a sigurnost putnika zavisi od brojnih varijabli koje se ne mogu jednostavno redukovati na poziciju sedišta.
