U Sloveniji je na referendumu održanom 23. novembra 2025. godine došlo do odbacivanja zakona o asistiranoj smrti, prema preliminarnim rezultatima koji su objavljeni nakon prebrojavanja više od 97% glasova. Na ovom referendumu, više od 53% birača se izjasnilo protiv zakona, dok je odziv iznosio 40,4%. Ovi podaci su dostavljeni od strane Nacionalne izborne komisije, ali još nisu zvanični.
Zakon o asistiranoj smrti je predložen kao način da se pruži pravo građanima na dostojanstvenu smrt, posebno onima koji pate od terminalnih bolesti ili teških stanja. Međutim, kako su pokazali rezultati referenduma, javnost je bila skeptična prema ovom zakonu. Odbijanje zakona može se tumačiti kao odraz dubokih etičkih, moralnih i religijskih stavova koji su prisutni u slovenačkom društvu.
Zakon je bio podržan u urbanim sredinama poput Ljubljane, Kranja, Kopra, Celja i Nove Gorice, dok je u većini drugih izbornih okruga bio odbijen. Ova podela u glasanju između urbanih i ruralnih područja može ukazivati na različite poglede na pitanja života i smrti, kao i na pristup zdravstvenoj zaštiti i podršci koja je dostupna građanima.
Tokom kampanje koja je prethodila referendumu, organizovane su različite javne debate i rasprave, u kojima su se čuli glasovi i za i protiv. Protivnici zakona su se često pozivali na moralne i religijske vrednosti, naglašavajući da bi legalizacija asistirane smrti mogla otvoriti vrata zloupotrebi i dovesti do etičkih problema u zdravstvenom sistemu.
S druge strane, zagovornici zakona su isticali važnost autonomije pojedinca i prava na izbor u vezi sa sopstvenim životom i smrću. Oni su tvrdili da bi zakon omogućio ljudima da umru dostojanstveno i bez bola, umesto da pate u terminalnim fazama bolesti. U ovom kontekstu, zakonska regulativa o asistiranoj smrti se doživljava kao nužna zaštita prava pacijenata.
Odbijanje ovog zakona predstavlja važan trenutak za Sloveniju, koja ima relativno liberalan pristup mnogim društvenim pitanjima, uključujući i prava LGBTQ+ zajednice i legalizaciju marihuane. Međutim, pitanje smrti i načina na koji se umire ostaje izuzetno delikatno i kompleksno, sa dubokim emocionalnim i etičkim aspektima koji utiču na stavove građana.
Osim religioznih i moralnih stavova, za odbacivanje zakona može se delimično pripisati i nedostatku informacije i edukacije o temi asistirane smrti. Mnogi građani možda nisu bili dovoljno informisani o procedurama, zakonodavnim okvirima i zaštitnim mehanizmima koji bi bili implementirani uz zakon. Ova situacija ukazuje na potrebu za boljom komunikacijom između donosioca odluka i građana, kao i za edukacijom o pitanjima koja se tiču zdravlja i ljudskih prava.
Zakonodavne inicijative o asistiranoj smrti su se u poslednjih nekoliko godina pojavile u mnogim zemljama širom sveta, a u Sloveniji je ovo pitanje posebno aktuelno. Iako je zakon odbijen, debata o ovom pitanju se sigurno neće završiti ovim referendumom. Očekuje se da će se nastaviti rasprava o pitanjima dostojanstvene smrti, prava pacijenata i etičkih implikacija u zdravstvenom sistemu.
U budućnosti, slovenačka vlada i društvo će morati da se suoče sa ovim pitanjima i da istraže načine na koje se može pružiti podrška ljudima koji se suočavaju sa terminalnim bolestima, bez obzira na ishod referenduma. Ova tema će ostati važna i relevantna, a javna debata će sigurno oblikovati buduće odluke i zakone u ovoj oblasti.
