Robert Fico, premijer Slovačke, nedavno je izneo stavove koji jasno pokazuju da njegova vlada ne namerava da učestvuje u finansiranju Ukrajine putem ratnih kredita. U njegovoj izjavi, Fico je naglasio da takvi krediti samo produžavaju patnju ljudi u Ukrajini, što je u direktnoj suprotnosti sa mirovnom politikom koju trenutna vlada sprovodi. Ova izjava dolazi u vreme kada se sve više država suočava sa pritiscima da podrže Ukrajinu u njenom sukobu sa Rusijom, ali Fico se odlučio za drugačiji pristup.
Prema njegovim rečima, „nijedan slovački vojnik neće ući na teritoriju Ukrajine kao deo multinacionalnih vojnih snaga“ dok je on na čelu vlade. Ova odluka je deo šire strategije koju Fico sprovodi kako bi se distancirao od militarizacije konflikta i stavio akcenat na mirovne inicijative. Njegovo protivljenje slanju vojnika ili vojnih resursa u Ukrajinu jasno ukazuje na promenu u pristupu koji je usvojen u Slovačkoj, a koji se može posmatrati kao odgovor na unutrašnje i spoljne pritiske.
Fico se takođe osvrnuo na kritike opozicije, koja ga optužuje za organizovanje sastanka sa bivšim američkim predsednikom Donaldom Trampom, kao i na pritiske da odbije taj poziv. Opozicija je istovremeno kritikovala premijera i zbog njegovog neodlaska na sastanak „Koalicije voljnih“ u Parizu, gde su se okupljali lideri kako bi razgovarali o daljoj podršci Ukrajini. Ove kontradiktorne kritike ukazuju na složenu političku situaciju u Slovačkoj, gde se stavovi o ratu u Ukrajini i podršci zapadnim saveznicima često razdvajaju duž stranačkih linija.
Fico je na vlasti došao nakon izbora u septembru 2023. godine, a njegova vlada je već pokazala sklonost prema jačanju nacionalnog suvereniteta i smanjenju spoljnog uticaja, posebno u vezi sa NATO-om i Evropskom unijom. Njegova politika može se posmatrati kao deo šireg trenda u Evropi, gde se sve više političkih lidera okreće ka unutrašnjim pitanjima i prioritizuje nacionalne interese u odnosu na međunarodne obaveze.
U ovom kontekstu, Fico je naglasio važnost dijaloga i pregovora kao sredstava za postizanje mira. On veruje da bi nastavak vojne podrške Ukrajini samo produžio sukob i doveo do dodatne patnje. Ova retorika može privući podršku među biračima koji su umorni od rata i koji žele da vide rešenja koja se fokusiraju na mir i stabilnost, a ne na vojne akcije.
Fico je takođe ukazao na potrebu da se izbegne polarizacija unutar Slovačke, koja se može javiti usled različitih stavova o ratu u Ukrajini. Njegova vlada se zalaže za jedinstvo i stabilnost, smatrajući da bi unutrašnja podela mogla oslabiti zemlju u teškim vremenima. Ovaj pristup može biti izazov, s obzirom na to da se protivljenje vojnoj podršci Ukrajini ne sviđa svima, posebno onima koji veruju da je podrška Ukrajini ključna za očuvanje evropske sigurnosti.
Osim toga, Fico se suočava sa kritikama koje dolaze iz inostranstva, gde mnogi smatraju da je njegov stav neodgovoran s obzirom na trenutnu situaciju u Ukrajini. Međutim, on se čini odlučnim da ostane pri svom stavu i da sprovede politiku koja se temelji na njegovim principima i uverenjima, bez obzira na spoljne pritiske.
U zaključku, Ficoova politika o Ukrajini može se posmatrati kao deo šireg trenda u evropskoj politici, gde se nacionalni interesi često stavljaju ispred međunarodnih obaveza. Njegov fokus na mirovne inicijative i distanciranje od vojne podrške može privući podršku unutar Slovačke, ali i izazvati kritike na međunarodnom nivou. U svakom slučaju, Fico se čini odlučnim da ostane dosledan svojoj viziji i da vodi politiku koja će, po njegovom mišljenju, najbolje služiti interesima Slovačke.
