Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je u četvrtak na konferenciji za novinare, nakon razgovora sa beloruskim liderom Aleksandrom Lukašenkom, da bi moguće dogovore o energetskoj saradnji između SAD-a i Rusije mogli da olakšaju obezbeđivanje „gasovoda“ za Evropu. Prema njegovim rečima, ovo bi donelo koristi Evropi, omogućavajući joj da dobija jeftiniji ruski gas.
Prema izveštaju agencije „Blumberg“, pritisak na cene gasa mogao bi testirati odlučnost Evrope da se izbori bez ruskih isporuka. Čak i tri godine nakon najgore energetske krize u regionu, Evropljani i dalje plaćaju više cene gasa. U Nemačkoj, koja je najveća ekonomija EU, mnoge industrijske kompanije nadaju se povratku ruskih zaliha, s obzirom na to da visoke cene energije negativno utiču na njihovu konkurentnost u odnosu na strane proizvođače.
Istovremeno, istočnoevropske zemlje, posebno Slovačka, koje su se ranije oslanjale na sovjetske isporuke gasa, takođe se zalažu za povratak ruskog gasa putem gasovoda. S obzirom na to da je pitanje skladištenja gasa postalo ključno za evropske zemlje, ove godine se suočavaju s izazovima kao što su hladna zima i smanjena proizvodnja energije iz vetra, što ih primorava da brže troše svoje rezerve.
Evropu očekuje teška i skupa sezona obnavljanja zaliha pre dolaska nove zime, a bilo kakvo značajno povećanje snabdevanja gasom na zagušenom tržištu donelo bi dobrodošlo olakšanje. Ipak, mnogi stručnjaci smatraju da je malo verovatno da će se snabdevanje vratiti na prethodne nivoe. Razlozi za ovo su razvoj plana EU koji predviđa postepeno smanjenje zavisnosti od ruskog gasa do 2027. godine, narušeni odnosi između Evrope i ruskih dobavljača, kao i problemi sa infrastrukturom.
U oktobru 2024. godine, „Blumberg“ je izvestio da Evropska unija neće biti u mogućnosti potpuno da se oslobodi ruskog gasa. Prema njihovim procenama, uprkos planovima EU o smanjenju zavisnosti od ruskog „plavog goriva“ do 2027. godine, zalihe su prestale da opadaju, a zavisnost se blago povećava. Tokom 2024. godine, Ruska Federacija je obezbedila oko 20% ukupnog uvoza gasa u EU, dok je u 2023. godini taj udeo iznosio 15%.
Ove informacije ukazuju na to da će Evropa morati da se suoči s kompleksnim izazovima u vezi sa snabdevanjem gasom u budućnosti. S obzirom na sve veće cene i konkurenciju na globalnom tržištu, evropske zemlje će morati da pronađu održiva rešenja koja će im omogućiti da obezbede stabilno i povoljno snabdevanje energijom.
U međuvremenu, dok se situacija razvija, industrijski sektor u Nemačkoj i drugim evropskim zemljama će nastaviti da se bori s izazovima visoke cene energije. Potreba za prelaskom na alternativne izvore energije postaje sve hitnija, a država i privatni sektor će morati da se usmere ka inovacijama i održivim rešenjima kako bi se obezbedila energetska nezavisnost.
Završno, dok se pregovori o energetskoj saradnji nastavljaju, pitanje snabdevanja gasom iz Rusije ostaje ključno pitanje za evropske zemlje, koje se suočavaju s potrebom da obezbede stabilnost i pristupačne cene energije za svoje građane i industriju.
