Hrvatska zaštitnica građana, Tena Šimonović Ajnvalter, istakla je važnost borbe protiv netrpeljivosti i nasilja u društvu povodom Međunarodnog dana tolerancije. U izjavi za Hinu, ona je upozorila na porast netrpeljivosti koji se može primetiti ne samo na društvenim mrežama, već i na ulicama hrvatskih gradova. Ova pojava, kako je naglasila, predstavlja ozbiljnu pretnju društvenom skladu i koheziji.
Šimonović Ajnvalter je ukazala na to da češći izlivi nasilja i netrpeljivosti mogu dovesti do normalizacije nasilja, uključujući verbalno, što može rezultirati animozitetom prema osobama koje se razlikuju od nas po raznim osnovama, kao što su mišljenje, izgled, verovanje ili način komunikacije. Ove tenzije, prema njenim rečima, mogu doprineti jačanju stereotipa i predrasuda, što vodi ka diskriminaciji, govoru mržnje i zločinima iz mržnje.
U svom obraćanju, Šimonović Ajnvalter je naglasila da je odgovornost za sprečavanje ovakvih pojava na državi, posebno na zvaničnicima koji imaju moć, policiji, državnim tužilaštvima i sudovima. Takođe, ukazala je na značaj obrazovnog sistema u oblikovanju svesti građana o važnosti tolerancije i međusobnog poštovanja.
Osim državnih institucija, ona je pomenula i ulogu drugih društvenih aktera, poput verskih vođa, sportista i drugih javnih ličnosti, koji mogu imati značajan uticaj na oblikovanje javnog mnjenja i vrednosti u društvu. Njihova odgovornost je da promovišu poruke tolerancije i razumevanja, kako bi se stvorilo okruženje u kojem se poštuju različitosti.
U ovoj situaciji, važno je napomenuti da društvene mreže, koje su postale platforme za izražavanje različitih mišljenja, često služe kao prostor za širenje mržnje i netrpeljivosti. Kroz anonimizaciju i udaljenost, pojedinci se osećaju slobodnijima da izraze ekstremne stavove, što može imati ozbiljne posledice na stvarnom svetu. Šimonović Ajnvalter je pozvala na odgovornost svih korisnika društvenih mreža, naglašavajući da je važno razmišljati o posledicama svojih reči i dela.
Ona je takođe istakla značaj obrazovanja o toleranciji i ljudskim pravima, posebno među mladima, kako bi se stvorila kultura poštovanja različitosti i sprečila normalizacija nasilja. Obrazovni sistemi bi trebali da integrišu teme koje se tiču tolerancije, empatije i razumevanja među ljudima, čime bi se doprinosilo izgradnji zdravijeg i harmoničnijeg društva.
U svetlu ovih izazova, Šimonović Ajnvalter je pozvala na zajednički rad svih sektora društva kako bi se stvorila strategija za borbu protiv netrpeljivosti i nasilja. To uključuje jačanje zakonskih okvira, unapređenje obrazovnih programa, kao i aktivno uključivanje različitih društvenih aktera koji mogu doprineti pozitivnim promenama.
Na kraju, važno je naglasiti da je tolerancija temelj mirnog suživota i društvene kohezije. Sve aktivnosti usmerene ka njenom unapređenju imaju potencijal da znatno doprinesu izgradnji društva u kojem će svi građani moći da se osećaju sigurnima i poštovanim, bez obzira na svoje razlike. Poruka koju je Šimonović Ajnvalter poslala je jasna: svi smo odgovorni za stvaranje bolje budućnosti, u kojoj će tolerancija i razumevanje biti ključni principi.
