Umetnica Julija Dašić stvara jedinstvene vizije koje spajaju elemente nadrealizma i mitologije, istovremeno reflektujući svoje srpsko, grčko i francusko poreklo. Njena dela nas uvode u fantastičan svet predačkih priča, a ona sama sebe opisuje kao „pačvork“ različitih kultura koje je obeležavaju od malih nogu. „Moj umetnički izraz se razvio od rođenja. Uvek sam crtala i slikala, i to je bio moj primarni način izražavanja. Morala sam pronaći zajednički jezik za sve te uticaje“, objašnjava Dašićeva.
U njenoj umetnosti teško je razdvojiti grčke, francuske i srpske elemente, jer svi zajedno doprinose bogatstvu njenog stvaralačkog izraza. Grčka mitologija je, prema njenim rečima, neiscrpan izvor inspiracije. „Oni mitologiju žive i danas, a smatraju da je čovek podjednako komplikovan kao i mitologija. Čovek može učiniti i najbolje i najgore stvari“, dodaje ona.
Pored grčkih uticaja, Julija je duboko inspirisana srpskim drevnim predanjima koja su je fascinirala odmalena. „Naše legende su vrlo neobične i ponekad zastrašujuće. Uvek su imale misterioznu dimenziju koja mi se dopadala“, ističe umetnica. Ova povezanost s mračnijim elementima srpske mitologije, posebno vampirom, koji je postao poznat širom sveta, igra značajnu ulogu u njenom radu. „Volim horor filmove, oni su deo mog DNK“, dodaje.
Julijina umetnost takođe je pod uticajem srednjovekovne umetnosti, posebno ilustracija u religioznim tekstovima, bogatih fantastičnim bićima. Francuski nadrealizam, koji je privukao mnoge umetnike, uključujući i nju samu, takođe ostavlja snažan pečat na njen rad. „Prepoznajem sebe u tom pokretu koji ispunjava mnogo fantastike“, objašnjava ona.
Na njenim slikama, česta su bića koja se iz kose pojavljuju kao hidre ili pipci, simbolizujući unutrašnje borbe i izazove. „Te zmije mogu biti i dobre i loše ideje koje pokušavam da kontrolišem. Smisao zavisi od stava“, kaže Julija. U delu „Plava ptica“, inspirisanom nadrealistom Maksom Ernstom, ona istražuje dijalog između čoveka i prirode, ističući ekološku temu koja je danas veoma aktuelna.
Jedna od njenog najznačajnijih slika, „Nausikaja“, koja se bavi temom migracija, prikazuje daveže koji pokušavaju da se spasu iz mora, dok ih ogromna meduza vuče na dno. „To je moj osvrt na migrante. Svi smo deo migracija. To i dalje predstavlja problem svima, a najviše migrantima“, objašnjava ona, dodajući da su se oni spasili, što daje notu optimizma.
Julija je rođena u Parizu, gde su se upoznali njeni roditelji, otac Srbin i majka Grkinja. Kada je imala sedam godina, porodica se preselila u Beograd, gde je njena majka i dalje živi. Nakon završetka Akademije za primenjenu umetnost, Julija se vratila u Pariz na dalju edukaciju, a poslednjih nekoliko godina živi u Le Manu. Njena umetnička karijera obogaćena je različitim iskustvima, uključujući rad kao naučni ilustrator, gde se bavi anatomskom i medicinskom ilustracijom, kao i ilustracijama za decu.
Julija je učestvovala na brojnim izložbama, predstavljajući Grčku na manifestaciji „Bele noći“ u Parizu 2018. godine, kao i na Bijenalu fantastike u Beogradu 2021. godine. Njen doprinos umetnosti prepoznat je i nagrađen, uključujući drugu nagradu na slikarskom bijenalu „Milena Pavlović Barili“ u Požarevcu 2023. godine.
Umetnica nastavlja da istražuje granice svoje kreativnosti, kombinujući različite uticaje i stvorivši tako jedinstveni umetnički izraz koji poziva gledaoce da uđu u njen bogati svet fantazije i mitologije.
