U Narodnom muzeju Srbije od sutra, 9. aprila, do 19. aprila, biće specijalno izloženo poslednje delo Đorđa Krstića, „Pisac jevanđelja“, koje je zatečeno nezavršeno u njegovom ateljeu kada je preminuo 1907. godine. Ova izložba obeležava 175. godišnjicu od njegovog rođenja u Staroj Kanjiži, 1848. godine. Delo je deo zbirke Narodnog muzeja Srbije od 1911. godine, kada je kupljeno zajedno sa još 40 Krstićevih radova.
Đorđe Krstić je bio jedan od najznačajnijih umetnika u srpskom slikarstvu, čiji je rad imao snažan uticaj na razvoj modernog umetničkog izraza u Srbiji. Njegov talenat je najbolje prikazan u studijama iz prirode, ali je takođe u svojim religioznim temama i ikonama iz poslednjih godina života uneo duboku misaonost i duhovnost. „Pisac jevanđelja“ je upravo takvo delo, koje prikazuje lična osećanja pobožnosti umetnika.
Prema opisu ovog dela, u krupnom planu su dve figure monaha smeštene u tihoj manastirskoj ćeliji – stariji sedi, dok mlađi stoji. Slika odiše mirom i spokojem, a ono što se posebno ističe je tehnika koju je Krstić koristio. Njegov prepoznatljiv stil je drugačiji od drugih slikara tog vremena, a delo „Pisac jevanđelja“ karakteriše sloboda poteza. Nanosi boje su direktno mešani na platnu, a tragovi osnovnog premaza su vidljivi golim okom, dok delovi platna ostaju nepokriveni bojom. Ova nedovršena priroda dela dodaje mu posebnu čar, jer se čini kao da je umetnik zauvek odložio kičicu.
Krstićeva povezanost sa verom i crkvenim slikarstvom seže do njegove rane mladosti. Nakon završetka četiri razreda gimnazije u Sremskim Karlovcima, prešao je na beogradsku Bogosloviju, a kralj Milan Obrenović ga je poslao u Nemačku da studira slikarstvo. Tokom studija na Likovnoj akademiji u Minhenu, njegova dela kao što su „Utopljenica“ i „Anatom“ su nagrađivana. Na letnjem raspustu je putovao po novooslobođenim delovima Srbije na zahtev kraljice Natalije, slikajući pejzaže sa srpskim kulturnim nasleđem.
Pored svojih značajnih umetničkih dela, Krstić je bio i istaknuti pedagog koji je uticao na mnoge mlade umetnike, uključujući poznate ličnosti poput Nadežde Petrović, Branka Popovića, Koste Miličevića i Borivoja Stevanovića. Pre nego što se vratio u domovinu kao nastavnik crtanja u gimnaziji, boravio je izvesno vreme u Rimu, gde je dopunio svoje znanje i veštine.
Među njegovim najpoznatijim delima su „Babakaj“, „Pad Stalaća“, „Sveti Sava blagosilja Srpčad“, „Pod jabukom“, „Ćele kula“, „Alaska vrata“, „Rastanak“, ali je takođe naslikao i četiri ikonostasa. Najpoznatiji od njih je onaj u Čurugu, dok je niški Saborna crkva ostala nedovršena, jer je „Smrt kneza Lazara“ ostala nepostavljena. Nažalost, 12. oktobra 2001. godine, u požaru koji je pogodio ovaj hram, izgorelo je jedanaest Krstićevih ikona.
Izložba „Pisac jevanđelja“ predstavlja jedinstvenu priliku da se publika upozna sa radom jednog od najvažnijih srpskih slikara. Ova izložba ne samo da obeležava njegov doprinos srpskoj umetnosti, već i pruža uvid u njegovu duhovnu i umetničku potragu. Krstićev rad ostaje inspiracija za buduće generacije umetnika, a njegov uticaj na srpsko slikarstvo i dalje je prisutan i relevantan. Posetite Narodni muzej Srbije i doživite ovu posebnu izložbu, koja će trajati do 19. aprila.
