Određeni karcinomi kod kućnih mačaka razvijaju se kroz genetske mutacije veoma slične onima kod ljudi, što bi, prema novim istraživanjima, moglo doprineti unapređenju terapija za obe vrste. Rak se ubraja među vodeće uzroke obolevanja i uginuća kod mačaka, ali se o njegovom razvoju još uvek zna vrlo malo. Prema najnovijim podacima Evropske federacije za industriju kućnih ljubimaca, oko 26 odsto evropskih domaćinstava, odnosno približno 139 miliona, poseduje barem jednu mačku.
Istraživanje je pokazalo da kućne mačke izložene nekim od istih faktora rizika za nastanak raka iz okruženja kao i njihovi vlasnici, što znači da pojedini uzroci mogu biti zajednički. Bejli Frensis, koautorka studije iz istraživačkog instituta za genomiku Wellcome Sanger Institute, ističe da upoređivanje genomike raka kod različitih vrsta može pomoći u razumevanju uzroka nastanka ove bolesti. Jedno od glavnih otkrića studije je da su genetske promene kod raka mačaka slične nekima koje se uočavaju kod ljudi i pasa.
Istraživački tim analizirao je oko 500 kućnih mačaka iz sedam zemalja, sekvencirajući njihov DNK iz uzoraka tkiva koji su već bili uzeti u veterinarske svrhe. Ispitivali su oko 1.000 gena povezanih sa rakom kod ljudi, obuhvatajući 13 različitih tipova raka kod mačaka. Utvrđeno je da se kod pojedinih tipova raka genetski pokretači kod mačaka u velikoj meri podudaraju sa onima kod ljudi. Ukupno su identifikovali 31 „drajver“ gen, čime su otvorene nove mogućnosti za istraživanja u veterinarskoj i humanoj onkologiji.
Gen TP53 bio je najčešće mutiran kod tumora mačaka, čineći 33 odsto svih tumora, što odražava stopu od 34 odsto zabeleženu kod ljudi. Ove mutacije podstiču razvoj raka tako što onemogućavaju funkciju gena da suzbija rast tumora.
Istraživači su uočili sličnosti između karcinoma mlečne žlezde kod mačaka i raka dojke kod ljudi. Rak dojke je najčešći oblik raka kod žena, dok je karcinom mlečne žlezde jedan od najčešćih oblika raka koji pogađa ženke mačaka. Karcinomi kod mačaka i ljudi dele „drajver“ gene koji inače kontrolišu rast ćelija. Kada mutiraju, omogućavaju tumorima da nekontrolisano rastu i šire se. Najčešći „drajver“ gen kod karcinoma mlečne žlezde bio je FBXW7.
Kod više od 50 odsto tumora kod mačaka zabeležena je promena na ovom genu, koji je kod ljudi povezan sa lošijom prognozom. Istraživači ističu da je pristup tako velikom broju doniranih uzoraka tkiva omogućio procenu reakcija na lekove kod različitih tipova tumora na način koji ranije nije bio moguć u ovolikom obimu. Ovako prikupljeni podaci mogu poslužiti kao alat za identifikaciju potencijalnih novih terapijskih opcija za koje se nadaju da će jednog dana biti primenjene u kliničkoj praksi, kako kod mačaka, tako i kod ljudi.
Bejli Francis napominje da bi ovo istraživanje moglo pomoći stručnjacima u veterinarskoj medicini, ali i onima koji proučavaju rak kod ljudi, pokazujući da svi možemo imati koristi kada znanje i podaci cirkulišu između različitih disciplina.
S obzirom na to da rak postaje sve češći problem kod kućnih ljubimaca, ovakva istraživanja su od vitalnog značaja za razumevanje bolesti i razvoj novih terapija. Sličnosti između genetskih mutacija kod mačaka i ljudi otvara vrata za zajedničke terapijske pristupe, što može imati značajan uticaj na budućnost onkologije, kako za životinje tako i za ljude.
S obzirom na sve ove informacije, važno je nastaviti istraživanja u ovoj oblasti kako bi se poboljšala dijagnostika i terapija karcinoma kod kućnih ljubimaca i ljudi, i kako bi se povećala svest o bolesti koja pogađa mnoge porodice širom sveta.
