Skupština Srbije usvojila je set izbornih zakona, ali je opozicija bojkotovala glasanje, što je rezultiralo da su zakoni usvojeni isključivo glasovima vladajuće koalicije. Ovi zakoni su deo nastojanja da se ispune preporuke ODHIR-a, na kojima je opozicija insistirala. Iako je opozicija pohvalila rad na primeni preporuka, smatraju da su izmene površne i neefikasne za unapređenje izbornog procesa. Predstavnici vlasti su najavili da će usvojiti još dva zakona kako bi se ispunilo preostalih 13 preporuka.
Prema novim zakonima, članovi gradskih i opštinskih izbornih komisija i biračkih odbora biće obavezni da prođu obuku i dobiju sertifikat RIK-a, što je novina koja ima za cilj povećanje transparentnosti i profesionalnosti u izbornom procesu. Takođe, omogućeno je da jedan birač može podržati više izbornih lista, a grupe građana će moći da učestvuju u izborima za nacionalne manjine. Zakon takođe skraćuje rokove za reakciju Ustavnog suda na žalbe u vezi sa neregularnostima glasanja.
Miloš Parandilović iz stranke „Novo lice Srbije“ izneo je kritiku na račun vlasti, rekavši da se radije fokusiraju na unapređenje tehnika krađe nego na istinsko poboljšanje izbornog zakonodavstva. U odgovoru, Miroslav Petrašinović iz Srpske napredne stranke (SNS) naglasio je da će obuke komisija sprečiti mogućnost krađe izbora, ističući da do sada nije bilo značajnih nepravilnosti.
Sednica je bila obeležena i raspravom o slučaju „Senjak“, gde su opozicioni poslanici tražili da se ministar unutrašnjih poslova obrati i iznese više informacija o povezanosti beogradske policije sa kriminalnim klanovima. Radomir Lazović iz ZLF-a kritikovao je odsustvo ministra Dačića, smatrajući to nedopustivim u svetlu ozbiljnosti situacije.
Uglješa Marković iz SPS-a dodao je da ministar Dačić nije ni bio pozvan na sednicu, ukazujući na to da se radi o tehničkom pitanju. Opozicija je izrazila zabrinutost zbog načina na koji se policijski funkcioneri ponašaju i koliko su povezani sa kriminalnim radnjama.
Pored toga, deo opozicije i predstavnici SNS-a najavili su mogućnost novih izmena u izbornom procesu, uključujući elektronsku identifikaciju birača i unapređenje elektronskog nadzora na glasačkim mestima. Ova inicijativa može doneti dodatne promene u načinu na koji se sprovode izbori u Srbiji, a cilj je povećanje transparentnosti i smanjenje mogućnosti za neregularnosti.
Ova situacija ukazuje na duboke podele unutar političkog spektra Srbije, gde opozicija i vlast vode kontinuiranu borbu oko legitimiteta izbornog procesa. Opozicija se protivi izmjenama koje smatraju nedovoljnim, dok vlast insistira na tome da su novi zakoni korak napred ka modernizaciji izbornog sistema.
U narednim mesecima, biće zanimljivo pratiti kako će se ovi zakoni implementirati u praksi i da li će doći do stvarnih poboljšanja u izbornom procesu ili će se nastaviti sa sumnjama u regularnost izbora. Takođe, fokus na slučaj „Senjak“ može dodatno uzburkati političku scenu u Srbiji, ukazujući na potrebu za većom odgovornošću i transparentnošću u radu policijskih i državnih institucija.
Sve u svemu, izborni zakoni su važan korak, ali njihova efikasnost će zavisiti od volje svih aktera da ih poštuju i implementiraju na pravi način. Očekivanja su visoka, ali i dalje ostaje pitanje da li će se ispuniti.
