Episkop pakračko-slavonski Jovan je nedavno izjavio da je naučni skup u Banjaluci o Jasenovcu postao deo svetske mape proučavanja Drugog svetskog rata, Holokausta i stradanja Srba. Ovaj događaj je značajno doprineo izraelski istoričar Efraim Zurof, koji je poznat po svom radu na otkrivanju nacista i istraživanju stradanja tokom rata. Tokom Međunarodnog simpozijuma „Koncentracioni logor Jasenovac – srpsko stradanje u Drugom svetskom ratu, 80 godina posle“, episkop Jovan je naglasio važnost Zurofovog rada i njegovog naučnog pristupa.
Na skupu su prisustvovali visoki zvaničnici, uključujući predsednika Narodne skupštine Republike Srpske Nenada Stevandića, izaslanika predsednika Republike Srpske Marka Romića, kao i predsednika Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske Dragoljuba Mirjanića. Rektor Univerziteta u Banjaluci Radoslav Gajanin i akademik Rajko Kuzmanović su takođe bili prisutni, zajedno sa eminentnim naučnicima i stručnjacima.
Cilj simpozijuma bio je da se osvetli stradanje srpskog naroda u Jasenovcu i da se doprinese razumevanju tog mračnog poglavlja u istoriji. Jasenovac je bio jedan od najzloglasnijih koncentracionih logora tokom Drugog svetskog rata, gde su ubijeni mnogi Srbi, Jevreji, Romi i drugi ljudi. Ovaj skup je pružio priliku za razmenu znanja i istraživanja vezanih za Holokaust i stradanje civila u ratu.
Zurofov rad kao istoričara i istraživača je bio usmeren na prikupljanje dokaza o zločinima počinjenim tokom rata i njegovo zalaganje za pravdu za žrtve. Njegov pristup se temelji na rigoroznom naučnom istraživanju i etičkim principima, što ga čini jednim od najistaknutijih ličnosti u proučavanju Holokausta. U svom obraćanju, episkop Jovan je istakao da je simpozijum organizovan u duhu Zurofovog truda i posvećenosti istini.
Na skupu su predstavljeni različiti naučni radovi i istraživanja koja se bave temama vezanim za Jasenovac i srpsko stradanje. Učesnici su diskutovali o značaju očuvanja sećanja na žrtve i važnosti obrazovanja o ovim temama, kako bi se sprečilo ponavljanje sličnih tragedija u budućnosti. Simpozijum je takođe pružio platformu za dijalog među različitim etničkim grupama i poziv na pomirenje u regionu.
Istorijska istraživanja o Jasenovcu i drugim logorima iz tog perioda su od suštinskog značaja za razumevanje kolektivnih trauma koje su doživeli narodi na ovim prostorima. Ovakve inicijative mogu doprineti boljem razumevanju prošlosti i izgradnji budućnosti zasnovane na toleranciji i poštovanju ljudskih prava.
Skup u Banjaluci je prvi put okupio toliko eminentnih stručnjaka i zvaničnika u cilju razmatranja ovih važnih pitanja. Njihova prisutnost ukazuje na rastući interes za proučavanje Holokausta i stradanja Srba, kao i na potrebu za dalje istraživanje i edukaciju o ovim temama.
Episkop Jovan je na kraju naglasio da je važno nastaviti sa ovakvim skupovima i istraživanjima, kako bi se očuvala sećanja na žrtve i kako bi se doprinosilo razumevanju i pomirenju među narodima. Na ovaj način, naučna zajednica može da igra ključnu ulogu u osvetljavanju istine i sprječavanju ponavljanja istorijskih grešaka.
Skup je bio i prilika za podsećanje na važnost dijaloga i saradnje među različitim zajednicama, kao i na potrebu za očuvanjem istine o prošlosti kako bi se obezbedila bolja budućnost za sve. U tom smislu, naučna istraživanja i ovakvi događaji imaju ključnu ulogu u oblikovanju svesti o našoj zajedničkoj istoriji.
