Izraz „brain rot“ ili „trulež mozga“ je nedavno proglašen rečju godine Oksfordskog rečnika, a opisuje posledice prekomernog konzumiranja nekvalitetnog onlajn sadržaja, posebno na društvenim mrežama. Najnovija istraživanja Američkog udruženja psihologa potvrdila su da se radi o stvarnom neurokognitivnom sindromu koji izaziva merljivu štetu na mentalnom zdravlju.
Studija pod nazivom „Fidovi, osećanja i fokus: Sistematski pregled i metaanaliza koja ispituje korelaciju između kognitivnog i mentalnog zdravlja i upotrebe videa kratkog formata“ direktno povezuje upotrebu šortova na platformama kao što su TikTok, Instagram Reels i YouTube Shorts sa „truljenjem mozga“. Ova istraživanja su analizirala podatke 98.299 učesnika iz 71 različite studije i otkrila da veća izloženost kratkim video-formama dovodi do lošijih rezultata u kognitivnim testovima, posebno kada je reč o pažnji i kontroli impulsa.
Mladi ljudi provode u proseku čak 6,5 sati dnevno na internetu, što dodatno naglašava ozbiljnost problema. Prema studiji, ponovljena izloženost stimulativnom i brzom sadržaju može dovesti do navikavanja, pri čemu korisnici postaju manje sposobni da se fokusiraju na sporije, mentalno zahtevnije zadatke, kao što su čitanje i rešavanje problema.
Ovo navikavanje stimuliše sistem nagrađivanja u mozgu, što pojačava potrebu za daljom upotrebom ovih platformi. Posledice uključuju socijalnu izolaciju, smanjenje životnog zadovoljstva, kao i negativan uticaj na samopouzdanje i sliku o telu. Osim toga, povećana upotreba ovih platformi povezana je sa lošijim snom, višim nivoima anksioznosti i usamljenošću.
Ukratko, prekomerna izloženost nekvalitetnom digitalnom sadržaju ima značajan uticaj na funkcionisanje mozga. Što više gledate kratke video-forme na platformama poput TikToka, to se vaša pažnja skraćuje, što utiče na mentalno zdravlje i sposobnost kritičkog razmišljanja.
Istraživači naglašavaju da je važno razumeti širi uticaj upotrebe kratkih video-formi na zdravlje, s obzirom na njihovu sveprisutnu ulogu u svakodnevnom životu. Oni mogu značajno uticati na ponašanje, zdravlje i opštu dobrobit korisnika.
Sinteza postojećih dokaza iz ove studije pruža ključnu osnovu za buduća istraživanja u nedovoljno proučenim zdravstvenim domenima, kao što su kognitivno i fizičko zdravlje. Takođe, nudi uvide koji mogu usmeriti javnu raspravu i razvoj pristupa zasnovanih na istraživanjima, kako bi se promovisalo uravnoteženije korišćenje kratkih video-formi.
U svetlu ovih nalaza, važno je da korisnici postanu svesni potencijalnih negativnih efekata prekomernog korišćenja društvenih mreža i kratkih video sadržaja. Primenom zdravih navika i ograničavanjem vremena provedenog na ovim platformama, moguće je smanjiti rizik od „truleži mozga“ i poboljšati opšte mentalno zdravlje.
U zaključku, „brain rot“ nije samo fraza, već predstavlja realnu pretnju našem mentalnom zdravlju. Kako se tehnologija i društvene mreže nastavljaju razvijati i postajati sve prisutnije u našim životima, od suštinske je važnosti da postanemo svesni kako naš digitalni život utiče na naše mentalno stanje i opšte blagostanje.
