Sve više mladih u Srbiji suočava se sa skrivenim srčanim problemima, a iznenadne smrti pre 45. godine postaju alarmantno česte. Kardiolog prof. dr Dragan Simić upozorava da mladi u Srbiji retko prepoznaju prve signale kardiovaskularnih oboljenja, kao što su bol u grudima ili lupanje srca, i naglašava da jednostavni pregledi mogu da spreče tragične ishode.
Srbija se nalazi među zemljama sa najvišim stopama mortaliteta od kardiovaskularnih bolesti, sa oko 57.000 izgubljenih života godišnje. To je ekvivalent gubitku jednog grada veličine Pirota svake godine. Simić ukazuje na zabrinjavajući trend da među žrtvama sve više ima ljudi ispod 45 godina, što ukazuje na značajan problem u prepoznavanju simptoma i nedovoljnoj pažnji prema zdravlju.
Iako mnogi veruju da infarkt može doći „iz vedra neba“, Simić objašnjava da je to mit. Infarkt se obično ne dešava bez prethodnih simptoma. U mnogim slučajevima, pacijenti su imali upozorenja, kao što su stezanje u grudima, nedostatak vazduha i preskakanje srca, ali su ih zanemarivali. Kardiolog naglašava da je važno da mladi ljudi počnu da vode računa o svom zdravlju već sa 30 godina.
Loše navike, poput pušenja, fizičke neaktivnosti i gojaznosti, čine mlade u Srbiji podložnijim srčanim oboljenjima. Prema Simićevim rečima, čak 30% odrasle populacije u Srbiji puši, što je jedan od najviših procenta u svetu. Osim toga, prekomerna upotreba energetskih pića, koja stimuliraju simpatički nervni sistem i mogu izazvati ozbiljne poremećaje srčanog ritma, postaje sve češći problem. Kombinacija energetskih pića sa alkoholom dodatno povećava rizik, jer mladi često ne shvataju koliko su alkohola uneli.
Mnogi mladi ljudi imaju urođene srčane mane koje nisu dijagnostikovane sve dok ne dođe do ozbiljnog incidenta. Simić ističe da je važno da se ne oslanjamo samo na EKG, koji ponekad ne može da uhvati sve srčane probleme. Potrebni su detaljniji pregledi, kao što su ultrazvuk srca i test opterećenja, kako bi se došlo do jasne dijagnoze.
Srčana slabost je još jedan ozbiljan problem u Srbiji, sa oko 200.000 ljudi koji žive sa ovom dijagnozom. Ovaj problem se obično razvija postepeno, a simptomi se često zanemaruju. Simić naglašava da se kod kućnih ljubimaca više pažnje posvećuje promenama fizičke kondicije nego kod ljudi.
Uprkos složenosti problema, Simić ističe da postoji jednostavan deo rešenja. Najbolja prevencija, kako kaže, jeste fizička aktivnost – najmanje pet puta nedeljno po 30 minuta. Kontrola pritiska, holesterola i telesne težine, uz redovno vežbanje, može značajno smanjiti rizik od srčanih oboljenja.
Na kraju, Simić naglašava da, iako se neki faktori rizika ne mogu u potpunosti ukloniti, pravilna briga o telu i redovne medicinske provere mogu pomoći u sprečavanju tragičnih ishoda. „Ako budete korektni prema sopstvenom srcu – ono će vam to vratiti“, zaključuje kardiolog.
Preporuke za mlade su jasne: prepoznajte simptome, ne zanemarujte ih, i postanite aktivni učesnici u svom zdravlju. Redovni pregledi i svest o rizicima mogu napraviti veliku razliku u očuvanju života i zdravlja.
