Nakon što je zaštitnik građana najavio da će u januaru Skupštini Srbije poslati predlog zakona o zabrani upotrebe mobilnih telefona u osnovnim i srednjim školama, u javnosti se pokrenula rasprava o ovoj temi. Dok jedni podržavaju ovu inicijativu, drugi se protive. Ipak, jedna škola u Srbiji je već pre tri godine zabranila upotrebu telefona i pametnih uređaja. Reč je o OŠ „Branislav Petrović“ u Slatini, kod Čačka.
Na inicijativu nastavnika, Saveta roditelja, kao i na osnovu preporuka Ministarstva prosvete, koje naglašava autonomiju škola u donošenju ovakvih odluka, OŠ „Branislav Petrović“ je od septembra 2023. godine primenila pravilnik koji zabranjuje nošenje i korišćenje mobilnih telefona i drugih sredstava za komunikaciju tokom nastave. Ovaj pravilnik sadrži 14 članova i jasno definiše pravila o upotrebi uređaja u školi.
Direktor škole, Lazar Čikiriz, ističe da je bezbednost učenika prioritet. S obzirom na to da učenici dolaze iz osam okolnih sela i koriste organizovan prevoz, postoji mogućnost da donesu mobilne telefone, ali oni moraju biti isključeni i smešteni u torbi. Kada nastava završi, učenici mogu komunicirati sa roditeljima, ali je to odgovornost porodice. Čikiriz naglašava da ne žele da šalju pogrešan primer deci, te su i roditelji i nastavnici obavezni da se pridržavaju ovih pravila.
U slučaju potrebe za pozivom, učenici se mogu obratiti stručnom osoblju škole ili direktoru. Postoji i mogućnost da se napravi izuzetak za upotrebu telefona u posebnim situacijama, kao što su zdravstvene terapije. Ukoliko učenik koristi telefon tokom nastave, postoji procedura prema kojoj se uređaj oduzima i vraća roditeljima nakon što se izrekne opomena ili kazna.
Tokom tri godine primene ovog pravilnika, škole su zabeležile pozitivne rezultate. U početku su se često dešavale situacije u kojima su učenici uzimali telefone, što je rezultiralo njihovim oduzimanjem i potrebom da roditelji dolaze po njih. Reakcije roditelja su bile burne, ali je situacija danas drugačija. Učenici su se navikli na pravila i retko posežu za telefonima tokom nastave.
Od početka školske godine, samo je jedan telefon oduzet, što pokazuje da su deca prihvatila nova pravila. Takođe, nastavnici se trude da ne koriste svoje mobilne telefone u prisustvu učenika, želeći da daju dobar primer. Čikiriz veruje da će primena ovih mera rezultirati boljim obrazovnim ishodima i da će učenici biti angažovaniji u aktivnostima koje škola nudi.
U školi se nude različiti sadržaji kako bi se učenici odvratili od korišćenja telefona. Učenička zadruga predstavlja priliku za razvoj preduzetničkih veština, dok razne aktivnosti podstiču kreativnost i angažman učenika. Čikiriz smatra da korišćenje telefona i društvenih mreža odvlači pažnju dece i sprečava ih da se fokusiraju na ono što se dešava u školi.
U ovoj školi je jasno da je pravilnik o zabrani korišćenja mobilnih telefona doprineo smanjenju distrakcija i poboljšanju atmosfere tokom nastave. Učenici su više uključeni u učenje, a nastavnici su u mogućnosti da pružaju kvalitetnije obrazovanje. Ova praksa može poslužiti kao primer drugim školama koje razmatraju slične mere, a budući zakoni o zabrani korišćenja mobilnih telefona u školama mogli bi se osloniti na iskustva OŠ „Branislav Petrović“.
U svetlu ovih promena, važno je razumeti da tehnologija može igrati i pozitivnu i negativnu ulogu u obrazovanju. Ključ je u pronalaženju ravnoteže koja će omogućiti učenicima da koriste tehnologiju na konstruktivan način, a istovremeno ih zaštititi od potencijalnih distrakcija koje mogu ometati njihov razvoj i učenje.
