Tragična smrt devetnaestogodišnje devojke iz Novog Sada, koja je preminula tokom parasejlinga u Budvi, pokrenula je niz pitanja o bezbednosti i potencijalnim uzrocima ove nesreće. Policija i tužilaštvo trenutno istražuju sve detalje incidenta, dok stručnjaci sumnjaju da je devojka mogla doživeti panični napad koji ju je naveo na to da skoči u smrt.
Prof. Dr. Nevena Čalovska, psihoterapeut, ističe da je situacija veoma delikatna, te da se o njoj može govoriti samo na osnovu pretpostavki. „Ne znam da li je ona ranije bila na parasejlingu ili je ovo bio njen prvi put“, izjavila je ona, naglašavajući da svaki čovek ima urođene strahove koji ga prate tokom života. Ovi strahovi uključuju gubitak sigurnosti vezane za tlo, strah od gušenja i strah od glasnih zvukova.
Prema rečima Prof. Čalovske, situacija u kojoj se devojka našla mogla je da izazove razvoj paničnog napada. „Pretpostavljam da se devojka jako uzbudila kada se našla na visini od 50 metara, gde su prisutne jake zvučne frekvencije, dok su joj noge bile iznad tla. Moguće je da je u tim uslovima izgubila vazduh“, dodala je ona. U trenutku kada se suočila sa strahom, devojka je možda pokušala da se oslobodi situacije i odvezala se iz sedišta, što je dovelo do tragičnog ishoda.
Penzionisani kapetan rečne policije, Vladica Zdravković, komentarisao je snimak koji prikazuje događaj. On ističe da devojka nije delovala kao da je nameravala da sebi oduzme život, već da se borila za opstanak. „Njen govor tela ukazuje na to da je pokušavala da se spasi. Jasno se vidi da je skinula prsluk, ali mislim da je to bio njen nesvesni pokušaj da se oslobodi“, rekao je Zdravković.
Zdravković takođe ukazuje na to da se ljudi često ne pridržavaju bezbednosnih procedura prilikom adrenalinskih aktivnosti. „Dugogodišnje iskustvo mi je pokazalo da se ljudi igraju sa životom i zanemaruju pravila. 99% adrenalinskih događaja različito utiče na pojedince, a amateri često ne znaju kako će reagovati u trenutku panike“, naglašava kapetan.
On objašnjava da profesionalni padobranci prolaze kroz stroge procedure pre svakog skoka. Ove procedure uključuju lekarski pregled, merenje krvnog pritiska i razgovor sa zdravstvenim radnikom koji vrši psihološku procenu. „Nažalost, instruktori često nisu dovoljno obučeni za situacije koje mogu nastati tokom adrenalinskih aktivnosti“, zaključuje on.
Ova tragedija postavlja važna pitanja o bezbednosti u rekreativnim aktivnostima, posebno kada su u pitanju mladi ljudi koji možda nemaju dovoljno iskustva i znanja o potencijalnim rizicima. Potrebno je povećati svest o značaju pridržavanja bezbednosnih procedura i osigurati da svi učesnici budu pravilno obučeni i informisani o rizicima koji prate ovakve aktivnosti.
Tragični događaj u Budvi nas podseća na to koliko je važno zaštititi život i zdravlje, kao i na potrebu za stalnim obrazovanjem i obukom u oblastima koje uključuju visoke rizike. Samo kroz odgovorno ponašanje i poštovanje pravila možemo smanjiti šanse za ovakve nesreće i očuvati bezbednost svih učesnika.
