Predsednik SNSD-a Milorad Dodik je izrazio svoje nezadovoljstvo i osudio presudu koju je izrekao Sud BiH, a koja se odnosi na Miodraga Malića, koji je osuđen na tri godine zatvora zbog podizanja tri prsta i držanja fotografija Radovana Karadžića i Ratka Mladića na opozicionom mitingu u Banjaluci. Ova presuda je izazvala velike reakcije i smatra se još jednim u nizu primera skandalozne sudske prakse koja je, po Dodikovim rečima, usmerena protiv srpskog naroda.
Dodik je pozvao na organizovanje velikog, svenarodnog mitinga kao reakciju na ovu presudu, ističući da je potrebno pokazati protivljenje takvim odlukama i da se radi o potkopavanju autonomije Republike Srpske i identiteta srpskog naroda. On je naglasio da presuda predstavlja deo šireg plana razgradnje Bosne i Hercegovine i ugrožavanja prava Srba.
Miodrag Malić, koji je osuđen, podigao je tri prsta kao simbol srpskog identiteta, što je, prema nekim tumačenjima, postalo nešto što se u BiH često koristi kao izvor sukoba između različitih etničkih grupa. Dodik je ukazao na to da je sudija Sena Uzunović, koja je izrekla ovu presudu, imala slične obaveze tokom rata, kada je, kako Dodik tvrdi, bila deo ratnog štaba koji je imao odgovornost za zločine nad Srbima. On je istakao da je njeno ponašanje tokom rata, kao i njena uloga u kasnijim suđenjima, nešto što treba preispitati.
U svojoj kritici, Dodik se osvrnuo i na širu kontekstualizaciju odnosa unutar BiH, gde se, prema njegovom mišljenju, Srbi suočavaju sa nepravdom i diskriminacijom. On smatra da su ovakve presude deo političke borbe koja se vodi protiv Srba i njihovih prava. Istovremeno, u pozivu na miting, Dodik je pozvao sve Srbe da se okupe i iskažu svoje nezadovoljstvo prema presudama koje smatraju nepravdama.
Dodikova poseta Izraelu, koja se dešava u trenutku kada se suočava sa ovom presudom, može se protumačiti kao pokušaj jačanja međunarodnih veza i traženja podrške za svoj stav o situaciji u BiH. Izrael, kao zemlja koja ima svoje izazove sa unutrašnjim i spoljnim pitanjima, može biti partner u razumevanju složenosti etničkih i političkih odnosa u regionu.
Ova situacija pokazuje kako sudske odluke u BiH često izazivaju jake reakcije i kako se one koriste u političke svrhe. Dodikova izjava o „sramnoj presudi“ i poziv na okupljanje pokazuju da će pitanje identiteta i prava Srba ostati u fokusu političkih rasprava u BiH. U tom smislu, Dodikovo vođstvo i stavovi o ovim pitanjima će i dalje biti ključni za političku dinamiku u Republici Srpskoj i šire.
Uprkos kontroverzama, Dodik nastavlja da se bori za ono što smatra pravima svog naroda. Njegova retorika o odbrani srpskog identiteta i autonomije Republike Srpske igra važnu ulogu u njegovom političkom delovanju i može uticati na buduće događaje u regionu.
Sumarno, situacija sa presudom Miodragu Maliću predstavlja još jedan od mnogih izazova sa kojima se suočava srpski narod u Bosni i Hercegovini. Ove tenzije, koje se često manifestuju kroz sudske odluke i političke reakcije, ukazuju na kompleksnost i delikatnost etničkih odnosa u zemlji. Dodikovo pozivanje na okupljanje može se smatrati pokušajem da se mobilizuje podrška za srpski identitet i prava, dok se istovremeno postavlja pitanje kako će se ovi događaji odraziti na budućnost BiH kao celokupne države.
