Magdalena Čelanović, popularna voditeljka, nedavno je postala predmet medijske pažnje kada je obavestila policiju o pretnjama koje je primila od doktora Vladimira Peruničića, zaposlenog u Kliničkom centru Crne Gore. Ovaj incident je izazvao široku diskusiju o bezbednosti javnih ličnosti i o granicama profesionalnog ponašanja u zdravstvenom sektoru.
Pretnje su se desile nakon što je Čelanović iznela kritike na račun nekih aspekata rada Kliničkog centra, što je izazvalo nezadovoljstvo Peruničića. U javnosti je postavljeno pitanje kako su se ove pretnje odrazile na psihološko stanje voditeljke, koja je poznata po svom profesionalizmu i predanosti poslu. Čelanović je istakla da je ovakvo ponašanje nedopustivo i da se ne može tolerisati, bez obzira na okolnosti.
S obzirom na to da je zdravstvena zaštita i dalje u fokusu javnosti, ovaj incident je podstakao raspravu o etici u medicini i odnosu između zdravstvenih radnika i medija. Mnogi su se zapitali kakav je uticaj medija na percepciju javnosti o lekarima i ustanovama, kao i obrnuto – kakav je uticaj lekara na medije i javne ličnosti.
Kroz razgovore sa stručnjacima iz oblasti psihologije i medicine, jasno je da pritisak koji javne ličnosti trpe može izazvati ozbiljne posledice po njihovo mentalno zdravlje. S obzirom na to da su voditelji i druge javne ličnosti često na meti kritika, važno je da se razviju mehanizmi zaštite koji će obezbediti njihovu sigurnost, ali i omogućiti otvorenu i konstruktivnu komunikaciju između medija i zdravstvenih radnika.
U ovom kontekstu, stručnjaci naglašavaju važnost uspostavljanja jasnih granica kada su u pitanju kritike i pretnje. Neophodno je da se osigura da se sloboda govora ne koristi kao izgovor za nasilje ili pretnje, a istovremeno se mora omogućiti konstruktivna kritika koja može doprineti poboljšanju sistema zdravstvene zaštite.
U Crnoj Gori, kao i u drugim zemljama, sve više se postavlja pitanje kako se zaštititi od pretnji i nasilja u kontekstu profesionalnog života. Policija je reagovala na Čelanovićkinu prijavu i otvorila istragu, što je pozitivno, jer pokazuje da se ozbiljno shvataju ovakvi incidenti. Međutim, mnogi se pitaju koliko će trajati proces i kakve će posledice imati ovakvo ponašanje na karijeru i život voditeljke.
S obzirom na sve ove okolnosti, važno je da se javnost, ali i sam sistem, osveste o problemima koji se javljaju kada se granice između profesionalnog i ličnog života pomere. Takođe, ključno je raditi na jačanju sistema podrške za javne ličnosti koje se suočavaju sa pretnjama i nasiljem, kako bi se stvorilo sigurnije okruženje za sve.
Pored toga, i sami zdravstveni radnici moraju biti svesni kako njihovo ponašanje može uticati na reputaciju i poverenje u zdravstveni sistem. Uloga medija u ovoj situaciji je takođe značajna, jer mogu pomoći u oblikovanju javnog mnjenja i stvaranju svesti o važnosti etičkog ponašanja u zdravstvu.
Iako je situacija teška, ona može poslužiti kao podsticaj za promene koje će doprineti poboljšanju odnosa između medija i zdravstvenih radnika. Posledice ovakvih incidenata su dalekosežne i utiču ne samo na pojedince, već i na celokupni sistem, zbog čega je važno raditi na edukaciji i prevenciji ovakvih događaja u budućnosti.
Svi se nadamo da će se situacija brzo razjasniti i da će ovakvi incidenti postati deo prošlosti, a da će se javne ličnosti i zdravstveni radnici moći posvetiti svom poslu bez straha od pretnji ili nasilja.
