Balkan bi mogao da se suoči sa nestankom električne energije i ovog leta, slično prošlogodišnjem kolapsu koji je pogodio Crnu Goru, Albaniju, Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku. Ovu zabrinjavajuću mogućnost ponovnog poniranja sličnog scenarija naglasio je Institut za energiju jugoistočne Evrope (IENE) iz Grčke. Stručnjaci IENE ističu da su glavni uzroci za destabilizaciju elektroenergetskog sistema visoki udeli obnovljivih izvora energije, ukoliko nisu uravnoteženi odgovarajućim skladištenjem i proizvodnjom iz velikih termoelektrana na gas, ugalj ili nuklearnih postrojenja.
Ministarka energetike Srbije, Dubravka Đedović Handanović, izjavila je za „Novosti“ da elektroenergetski sistem Srbije trenutno funkcioniše stabilno i da je do sada pokazao otpornost na slične izazove. Prema njenim rečima, neophodno je nastaviti sa aktivnostima koje obezbeđuju adekvatnu pripremljenost sistema kako bi se minimizirali rizici od potencijalnih nestanaka struje. To podrazumeva dugoročno i kratkoročno planiranje, pravovremenu realizaciju investicija i održavanje, kao i organizovano uključivanje obnovljivih izvora u mrežu.
IENE u svojoj analizi ukazuje na sve veću međusobnu povezanost elektroenergetskih mreža u jugoistočnoj Evropi, što donosi prednosti poput poboljšane stabilnosti mreže i mogućnosti uvoza energije tokom nestašica. Međutim, ova integracija stvara zajedničke ranjivosti. Značajan poremećaj u jednom delu regionalnog sistema može izazvati kaskadne efekte, posebno u uslovima visoke potražnje ili neuravnotežene ponude.
Ministarka Đedović Handanović naglašava da je veliki broj interkonekcija koje Srbija ima, s obzirom na to da deli granice sa osam zemalja, prednost. Potrebna je opreznost i praćenje svih događaja kako bi se zaštitio srpski elektroenergetski sistem u slučaju potrebe. Takođe, napomenula je da su planirani prioritetni projekti u energetskom sektoru usmereni ka razvoju i modernizaciji prenosne mreže, u koju će Srbija u narednih deset godina investirati oko milijardu evra.
Radovi na trećoj sekciji Transbalkanskog koridora za prenos električne energije, jednog od najvažnijih infrastrukturnih projekata, započeće u junu. Ova deonica duga 109 kilometara povezać će Bajinu Baštu i Obrenovac, čime će se povećati prenosni kapaciteti sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom, i Rumunijom, a omogućiti i povezivanje sa Italijom. Takođe, planira se bolje povezivanje sa Mađarskom kroz Panonski koridor i sa Bugarskom kroz Centralno-balkanski koridor.
Uz jaku i sigurnu prenosnu mrežu, kako ističe ministarka Đedović Handanović, preduslov za sigurno snabdevanje je i dovoljno bazne energije koja može zadovoljiti potrebe građana i privrede. Prošle godine otvoren je novi termo blok u Kostolcu, a planirana je i izgradnja novih gasnih elektrana koje su pogodne za balansiranje nestabilne proizvodnje iz obnovljivih izvora. Izgradnja RHE Bistrica, snage oko 650 megavata, od posebnog je značaja za sigurnost snabdevanja, a planira se da do kraja godine bude završena projektno-tehnička dokumentacija kako bi se započeli pripremni radovi.
Vlada je nedavno donela Uredbu o spremnosti na rizike u elektroenergetskom sektoru, koja stvara uslove za podizanje nivoa spremnosti celog sistema, uzimajući u obzir evropske standarde. Ovaj akt je deo Reformske agende, a Srbija je postala prva zemlja u regionu koja je ispunila ove uslove, čime se stvorila osnova za spajanje tržišta električne energije sa EU.
Ministarka Đedović Handanović naglašava da Ministarstvo energetike vodi računa o ovim procesima i da postoji visok stepen koordinacije sa energetskim preduzećima. Kada je reč o sigurnosti snabdevanja, nema kompromisa, ističe ona, naglašavajući da su svi ovi koraci ključni za obezbeđivanje stabilnog i sigurnog snabdevanja električnom energijom u Srbiji.
