Zagreb je ponovo postao centar kontroverzi nakon što je društvenim mrežama počeo da se širi snimak na kojem se deca okupljena u grupi igraju i izgovaraju ustaški pozdrav „Za dom spremni“. Ovaj snimak, koji je postao viralni, izazvao je brojne reakcije i postavio pitanja o uticaju takvih simbola na mlade generacije.
Na snimku se vidi grupa dece postrojena u redu, dok jedno dete, očito u ulozi vođe, stoji ispred njih. Deca drže plastične i drvene puške, što dodatno naglašava vojnički ton igre. U igri, jedno po jedno dete izlazi iz kolone, a vođa svakog od njih pozdravlja sa „za dom“, na što dete koje izlazi odgovara „spremni“. Ovaj ritual se završava zajedničkim uzviku „Za dom spremni“.
Snimak je zamagljen kako bi se zaštitio identitet dece, a glasovi su im izmenjeni. Iako su deca obučena u letnju garderobu, nije moguće utvrditi tačno vreme i mesto snimanja. Hrvatski portal Index je izvestio da su snimak dostavili Ministarstvu unutrašnjih poslova, tražeći dodatne informacije o ovom incidentu, ali do trenutka objavljivanja teksta nisu dobili odgovor.
Reakcije na snimak su bile raznolike. Mnogi su osudili korišćenje ustaških simbola među decom, podsećajući na mračne delove hrvatske istorije i podsećajući na to kako bi ovakvo ponašanje moglo uticati na formiranje svesti mladih. Prava i slobode deteta su ključne teme, a ovakvi incidenti otvaraju diskusiju o vaspitanju i obrazovanju u društvu koje se još uvek bori sa nasleđem prošlosti.
U julu 2021. godine, Hrvatski sabor je usvojio Zakon o zabrani korišćenja simbola režima koji su se kretali u suprotnosti sa demokratskim vrednostima. Ipak, čini se da ovakvi incidenti ukazuju na to da se mnogi i dalje ne pridržavaju ovih zakona. Stručnjaci upozoravaju da je važno raditi na edukaciji mladih i podizanju svesti o istorijskim događajima kako bi se sprečilo ponavljanje sličnih situacija.
Osim Ministarstvu unutrašnjih poslova, Index se obratio i pravobraniteljki za decu, pitajući da li je upoznata sa ovim snimkom i kakve mere bi preporučila u ovakvim slučajevima. Međutim, odgovor od pravobraniteljke nije stigao, što govori o složenosti situacije i potrebi za dodatnom pažnjom na ovakve događaje.
U društvu koje se suočava sa prošlošću, važno je da se razgovara o vrednostima koje se prenose na mlade. Korišćenje ustaških simbola, koji su duboko povezani sa periodom Drugog svetskog rata i zločinima protiv civila, može imati dalekosežne posledice na percepciju identiteta i nacionalnosti. Deca nisu samo pasivni posmatrači ovih simboličkih igara; ona aktivno usvajaju vrednosti i norme koje im se prikazuju.
Pitanje je kako se društvo može zaštititi od reprodukcije mržnje i netolerancije kroz obrazovni sistem i zajednicu. Razgovor o ovakvim temama treba postati deo nastavnog plana, a roditelji, kao i učitelji, igraju ključnu ulogu u oblikovanju svesti dece.
Na kraju, incident sa snimkom dece koja uzvikuju „Za dom spremni“ ukazuje na potrebu za dubljim razumevanjem i analizom simbola u društvu. Važno je raditi na tome da se kroz obrazovanje i dijalog stvori društvo koje poštuje različitosti i uči iz prošlosti, umesto da je ponavlja. Mlade generacije zaslužuju bolje i sigurnije okruženje za razvoj, bez uticaja negativnih simbola koji mogu oblikovati njihovu percepciju sveta.
