Ostaci praistorijskog predatora tiranosaurus reksa koriste se za stvaranje sintetičke t-reks kože u laboratoriji, koja može biti pretvorena u modne dodatke poput tašni. Ovaj inovativni projekat realizuju tri kompanije: Organoid kompani, Lab-gron leder ltd. i VML, koje se trude da razviju „visokokvalitetnu alternativu tradicionalnoj koži, bez okrutnosti prema životinjama i ekološki prihvatljivu“.
Cilj ovih kompanija je da do kraja godine na tržištu predstave „luksuzni modni predmet“ kao prvi primer kože razvijene iz izumrle vrste. Ovaj pristup kombinacije nauke i mode predstavlja značajan korak ka održivijim alternativama u industriji, koja se često suočava sa kritikama zbog okrutnosti prema životinjama.
Bas Korsten, globalni kreativni direktor za inovacije u VML-u, istakao je da se koriste fragmenti biologije prošlosti kako bi se stvorili luksuzni materijali budućnosti. Ovaj projekat može otvoriti nova vrata u svetu mode, nudeći proizvode koji su ne samo estetski privlačni, već i etički i ekološki prihvatljivi.
Tim iz Organoid kompanije, koja se bavi biotehnologijom, koristi fragmente kolagena T. reksa pronađene u fosilima kako bi ponovo stvorio praistorijski protein i ugradio novu DNK u specijalizovane ćelije za proizvodnju kože. Ovaj proces uključuje kompleksne tehnike genetskog inženjeringa koje omogućavaju stvaranje materijala koji do sada nisu postojali.
Nakon što se dobiju ove specijalizovane ćelije, britanska kompanija Lab-gron leder ltd. će ih koristiti za proizvodnju kože na bazi kolagena T. reksa. Ova koža će se potom štaviti kako bi se dobio finalni proizvod poznat kao t-reks koža. Tomas Mičel, generalni direktor Organoid kompanije, kaže da je ovaj projekat odličan primer kako moderna nauka može da stvori nove materijale koji će biti korisni u različitim industrijama.
Jedna od ključnih prednosti t-reks kože je njen potencijal da bude ekološki prihvatljivija alternativa tradicionalnoj koži. Kompanije tvrde da će eliminisati zabrinutosti vezane za okrutnost prema životinjama, što je često tema rasprava u industriji mode. U svetu gde su održivost i etika postali prioriteti, ovakav pristup može privući pažnju potrošača koji traže odgovornije opcije.
Međutim, projekat nije bez svojih kritika. Neki naučnici, poput paleontologa Tomasa Holca Juniora sa Univerziteta Merilend, postavljaju pitanja o autentičnosti laboratorijski uzgojene kože. On smatra da takva koža neće biti istinska reprezentacija t-reks kože zbog nedostatka prave DNK koja bi mogla poslužiti kao osnova. Prema njegovim rečima, ono što kompanija radi više liči na fantaziju nego na realnost.
Ove kritike ukazuju na složene etičke i naučne dileme koje se javljaju kada se moderna tehnologija koristi za oživljavanje prošlih vrsta. Dok neki smatraju da je ovo korak ka budućnosti u kojoj ćemo moći da kreiramo nove materijale bez ugrožavanja životinja, drugi se brinu da bi to moglo voditi ka pogrešnim pretpostavkama o prirodi i očuvanju.
U svakom slučaju, projekat t-reks kože postavlja važna pitanja o granicama nauke i etike, kao i o tome šta znači biti odgovoran potrošač u svetu koji se brzo menja. Kako se tehnologija razvija, važno je razmišljati o posledicama koje naše odluke mogu imati na životnu sredinu i na životinje.
Na kraju, ovaj projekat može predstavljati početak novog poglavlja u svetu mode, gde se tradicija susreće sa inovacijama. S obzirom na trendove u održivosti i rastuću potražnju za etičkim proizvodima, t-reks koža može postati simbol ne samo luksuza, već i odgovornosti.
