Vlasti u Singapuru nastavile su sa sprovođenjem smrtnog kazne, a nedavna egzekucija, koja je izvršena vešanjem, predstavlja drugu u roku od dve nedelje. Ova situacija je izazvala brojne reakcije, posebno među aktivistima koji se bore za ukidanje smrtne kazne. Ove informacije su preneli lokalni mediji, naglašavajući da je broj izvršenja smrtnih kazni u ovoj godini porastao na 12.
Egzekucija je izvršena nad 38-godišnjim Panir Selvam Prantamanom, koji je uhapšen 2014. godine zbog posedovanja 52 grama heroina. On je osuđen na smrt 2017. godine, a prvobitno je trebalo da bude pogubljen u februaru, ali je njegova egzekucija odložena zbog nerazrešenih pravnih pitanja. Aktivistkinja iz Singapura, Kirsten Han, koja se bori za ukidanje smrtne kazne, potvrdila je da je Panir pogubljen u zatvoru Čangi, poznatom po strogoj bezbednosti.
U Singapuru, smrtna kazna se često primenjuje za prekršaje vezane za drogu, a zakonodavstvo u ovoj zemlji propisuje rigorozne kazne za trgovinu i posedovanje narkotika. Država je poznata po strogim zakonima i politici „nulte tolerancije“ prema drogama, koja se smatra jednim od razloga za smanjenje stope kriminala povezanog sa drogama. Međutim, ova politika je takođe izazvala brojne kritike od strane međunarodnih organizacija za ljudska prava, koje smatraju da smrtna kazna nije efikasno rešenje za borbu protiv trgovine drogom.
U poslednjim godinama, Singapur je svedok sve većeg pritiska međunarodne zajednice da preispita svoju praksu primene smrtne kazne. Aktivisti tvrde da ovakvi zakoni ne samo da su nehumani, već i da ne rešavaju osnovne uzroke problema sa drogama. Umesto toga, oni pozivaju vladu da se fokusira na rehabilitaciju i pružanje podrške onima koji se bore sa zavisnošću.
Nedavne egzekucije, uključujući onu Panira, dolaze u vreme kada su mnogi u Singapuru zabrinuti zbog povećanja broja izvršenja. Godina 2023. je već obeležena sa 12 izvršenja, što je izazvalo zabrinutost među aktivistima i organizacijama za ljudska prava, koje su pozvale vlasti da preispitaju svoju politiku i da razmotre alternativne načine borbe protiv kriminala povezanog sa drogama.
Singapur se suočava sa dilemom između održavanja strogih zakona protiv droge i pritiska međunarodne zajednice za humaniji pristup. Dok vlasti tvrde da smrtna kazna deluje kao odvraćajuća mera, kritičari ukazuju na to da ne postoji jasna povezanost između primene smrtne kazne i smanjenja broja prekršaja vezanih za drogu.
Osim toga, aktuelna situacija sa Panir Selvam Prantamanom ponovo pokreće pitanje pravičnosti pravnog sistema u Singapuru. Mnogi se pitaju da li su svi osuđenici imali jednake šanse za pravično suđenje i da li su svi aspekti njihovih slučajeva adekvatno razmotreni. Aktivisti ukazuju na to da je važno da se obezbedi pravično suđenje za sve, bez obzira na prirodu zločina.
U svetlu ovih događaja, važno je nastaviti razgovor o smrtnoj kazni i njenoj primeni, ne samo u Singapuru, već i širom sveta. Mnoge zemlje su već ukinule smrtnu kaznu, prepoznajući da je ljudski život neprocenjiv i da je rehabilitacija često bolji put od kazne.
Kako se situacija u Singapuru razvija, biće zanimljivo pratiti da li će pritisak međunarodne zajednice i lokalne aktiviste dovesti do promene u zakonodavstvu i praksi vezanoj za smrtnu kaznu. Ova tema ostaje ključna u savremenom diskursu o ljudskim pravima, pravdi i borbi protiv kriminala.
