Džoni Goš, dvanaestogodišnji dečak, nestao je 5. septembra 1982. godine dok je raznosio novine u Vest Demojnu, Ajova. Njegov nestanak bio je nagovešten kada su svedoci primetili plavo vozilo koje se zaustavilo pored njega i nepoznatog muškarca koji ga je upitao za pravac. Samo nekoliko minuta pre nego što je Džoni nestao, viđen je visok muškarac koji ga je pratio. Kada su njegovi roditelji, Noren i Džon Goš, shvatili da nešto nije u redu, odmah su pozvali policiju, ali Džoni više nije bio tu.
Nestanak Džonija Goša jedan je od najmračnijih misterija u istoriji Sjedinjenih Američkih Država. Mnogi veruju da je bio otet i ubijen, ali nikada nisu pronađeni dokazi ili njegovi posmrtni ostaci. Istraga je dodatno uzburkana kada je nekoliko meseci nakon nestanka jedna žena iz Oklahome izjavila da je videla dečaka kako očajnički traži pomoć, pre nego što su ga dvojica muškaraca odvela.
Noren Goš je kasnije tvrdila da je primala telefonske pozive od dečaka, čiji je glas bio identičan Džonijevom, dok je tiho izgovarao: „Mama.“ Iako su prijavljivana navodna viđenja Džonija širom zemlje, nijedno nije dovelo do konkretnih otkrića. Ipak, istražitelj Gaj Đenoveze iz okruga Nuces izjavio je da veruje da je Džoni živ i da može biti pronađen, ali nije mogao precizirati kada ili kako.
Godine 1991, Noren je primila poziv od privatnog istražitelja Roja Stivensa iz Nebraske, koji je tvrdio da ima audio-snimak zatvorenika Pola Bonačija koji priznaje učešće u Džonijevoj otmici. Pustio je snimak Noren, na kojem je Bonači govorio o godinama zlostavljanja i naveo da je 1982. bio u društvu dečaka po imenu Majk i muškarca po imenu Emilio. Bonači je tvrdio da je Džoni izabran zbog svoje „boje kose, očiju i svega ostalog“, jer je mogao „doneti više novca“.
Prema njegovim rečima, kada je Džoni pokušao da odustane, Emilio mu je zapretio pištoljem. Bonači je opisao kako je pomogao u namamljivanju Džonija, objašnjavajući da su „deca tih godina delovala bezazleno“. Tvrdio je da je Džonija odveo u kuću blizu Sijuks Sitija, gde su on, Majk i Džoni bili zatvoreni i primorani na seksualne radnje.
Bonači je takođe tvrdio da je nekoliko meseci kasnije video Džonija u Koloradu, gde je živeo pod kontrolom muškarca poznatog kao „Pukovnik“, na ranču sa podzemnim prostorijama. Priče koje je Bonači izneo izazvale su sumnju, a tokom snimanja emisije „America’s Most Wanted“ 1993. godine, istražitelji su saopštili da „nema potvrde da je Džoni ikada bio tu“.
Godine 1997. dogodio se još jedan misteriozni događaj koji je produbio misteriju. Noren je tvrdila da su je jedne noći probudila dvojica muškaraca, od kojih je jedan ličio na Džonija. Navodno joj je rekao: „To sam ja, mama.“ Noren je tvrdila da su se zagrlili i da je odmah prepoznala svog sina, koji bi tada imao 27 godina. Rekla je da su mu oči ostale iste.
Džoni joj je navodno pokazao i znak na grudima „u obliku Južne Amerike“, koji je imao još kao dete. Međutim, muškarac je odbio da otkrije gde je bio i gde sada živi, govoreći da je u bekstvu od onih koji su ga kidnapovali. Prema njegovim rečima, bojao se susreta jer mu je prećeno da će mu majka biti ubijena ako pokuša da ga pronađe.
Kroz godine, mnogi su dovodili u pitanje Noreninu priču, sugerišući da je možda bila prevarena, ali ona nikada nije odustala od svog uverenja da je Džoni i dalje živ. Njena borba za pravdu i istinu o nestanku njenog sina ostaje snažna i potresna priča koja i dalje intrigira javnost.
