Nakon smrti poznatog glumca Erika Dejna, javnost je počela više da se interesuje za rane simptome amiotrofične lateralne skleroze (ALS), posebno one promene koje se mogu primetiti tokom obroka. ALS je teška neurološka bolest koja postepeno uništava motorne neurone u mozgu i kičmenoj moždini, što vodi do gubitka sposobnosti govora, uzimanja hrane, hodanja i samostalnog disanja.
Erik Džejn je otkrio da je više od godinu dana imao početne simptome pre nego što je postavljena dijagnoza. U jednom intervjuu je rekao: „Počeo sam da osećam slabost u desnoj ruci. U početku nisam pridavao značaj tome, mislio sam da je to samo umor ili da previše pišem poruke. Ipak, nakon nekoliko nedelja stanje je počelo da se pogoršava.“
Rani znaci ALS-a mogu biti vrlo suptilni i često se primećuju tokom svakodnevnih aktivnosti, uključujući i obroke. Oboleli mogu iskusiti učestalo zagrcnjavanje, kašljanje prilikom pijenja tečnosti, kao i poteškoće sa žvakanjem ili gutanjem hrane. Ove promene često se zanemaruju ili se pripisuju bezazlenim problemima sa grlom, ali mogu ukazivati na slabljenje mišića odgovornih za govor i gutanje, što je jedan od ranih simptoma bolesti.
Prema podacima Nacionalnog instituta za neurolške poremećaje i moždani udar, među početnim simptomima ALS-a mogu se javiti trzaji mišića u rukama, nogama, ramenima ili jeziku, grčevi, ukočenost i zategnutost mišića, slabost koja zahvata ekstremitete ili vrat, nejasan i nazalan govor, kao i problemi sa žvakanjem i gutanjem. Kako bolest napreduje, simptomi postaju izraženiji. Pacijenti mogu imati ozbiljne poteškoće sa unosom hrane, pojačano lučenje pljuvačke, probleme u govoru i formiranju reči, kao i otežano disanje.
Osobe sa ALS-om mogu doživeti i nekontrolisane emocionalne reakcije poput iznenadnog plača ili smeha, zatvor, kao i gubitak telesne težine zbog nemogućnosti unosa dovoljne količine hranljivih materija. Ovi simptomi doprinose ukupnom pogoršanju kvaliteta života obolelih, a bolest često vodi do potpunog gubitka funkcionalnosti.
Dijagnoza ALS-a može biti izazovna jer su simptomi u ranim fazama često slični drugim poremećajima. Lekari koriste različite metode, uključujući fizičke preglede, elektrofiziološke testove, kao što su EMG (elektromiografija) i NCS (nervna kondukciona studija), da bi postavili tačnu dijagnozu. Takođe, MRI skeniranje može pomoći u isključivanju drugih stanja koja mogu uzrokovati slične simptome.
Iako ne postoji lek za ALS, postoje terapije i lekovi koji mogu pomoći u upravljanju simptomima i poboljšanju kvaliteta života obolelih. Fizikalna terapija, logopatija i pomoć u ishrani su ključni delovi tretmana. Pacijentima se savetuje da se obrate stručnjacima koji imaju iskustva u radu sa ovom bolešću kako bi dobili najbolju moguću negu.
Podrška porodice i prijatelja takođe igra ključnu ulogu u životu osoba obolelih od ALS-a. Mnogi ljudi sa ovom bolešću se suočavaju sa emocionalnim i psihološkim izazovima, pa je važno da imaju mrežu podrške koja im može pomoći da se nose sa stresom i anksioznošću koja dolazi sa dijagnozom.
U svetlu nedavne smrti Erika Dejna, važno je podići svest o ALS-u i njegovim simptomima kako bi se oboleli brže dijagnostikovali i dobili potrebnu pomoć. Razumevanje rane znakove bolesti može spasiti živote i omogućiti bržu reakciju na simptome koji se mogu pojaviti. Edukacija zajednice o ovoj teškoj bolesti može doprineti boljoj podršci i razumevanju potreba obolelih.
