Naši najbliži živi rođaci među primatima, šimpanze, možda više vole skakanje po drveću nego po barovima, ali nova istraživanja pokazuju da konzumiraju značajne količine alkohola kroz hranu. Ova otkrića su rezultat studije objavljene u časopisu Science Advances, koja je prva koja procenjuje dnevnu konzumaciju alkohola kod šimpanzi. Istraživači su analizirali više od 500 plodova pronađenih ispod drveća gde su se šimpanze hranile, kako bi izračunali prosečnu dnevnu dozu alkohola koju unose.
Na osnovu ovih podataka, naučnici su otkrili da šimpanze, uzimajući u obzir njihovu manju telesnu masu, u proseku unose ekvivalent od 2,5 „ljudskih“ alkoholnih pića dnevno. Evolucioni biolog Nejtanijel Domini sa Dartmut univerziteta, koji nije učestvovao u istraživanju, ističe da su podaci uverljivi i da predstavljaju širok spektar plodova koje su šimpanze konzumirale u Istočnoj i Zapadnoj Africi, što će sigurno izazvati dalju raspravu u naučnoj zajednici.
Istraživači sumnjaju da šimpanze namerno traže voće koje sadrži alkohol. U dve različite populacije šimpanzi, biolog Aleksej Maro sa Univerziteta Kalifornije u Berkliju i njegove kolege su otkrili da su najpopularnije vrste voća među šimpanzama ujedno imale i najviši nivo alkohola. Ove voćke uključuju određenu vrstu smokve u Ugandi i jednu vrstu šljive u Obali Slonovače. Sadržaj alkohola u voću može signalizirati šimpanzama da je voće bogato šećerom i hranljivim materijama zbog procesa fermentacije.
Iako šimpanze ne unose velike količine alkohola, njihova prosečna ishrana sadrži samo oko 0,3 odsto alkohola. Šimpanze dnevno mogu pojesti oko 4,5 kilograma voća, što znači da unose oko 14 do 15 grama alkohola dnevno. U poređenju s ljudima, koji obično konzumiraju oko 10 grama alkohola po standardnom piću, za šimpanze to predstavlja značajan unos u odnosu na njihovu telesnu masu.
Kada naiđu na drvo prepuno omiljenog voća, šimpanze ponekad se upuštaju u „prejedanje“, isisavajući sav sok i alkohol pre nego što ispljunu ostatak. Ovaj proces se ne smatra nezdravim prejedanjem, već je deo normalnog ponašanja šimpanzi.
Međutim, studija ima i svoje nedostatke. Istraživači nisu direktno merili koliko su voća šimpanze zaista pojele, već su se oslanjali na vreme koje su provele jedući različite vrste voća. Takođe, ostaje nejasno da li je voće koje su šimpanze ispustile imalo viši ili niži sadržaj alkohola od onog koje su pojele.
Postoji i genetsko objašnjenje za njihovu toleranciju na alkohol. Istraživanja su pokazala da šimpanze, ljudi i gorile dele genetsku mutaciju enzima koji razgrađuje alkohol, što im omogućava da brže metabolizuju alkohol u telu.
Alkohol može igrati ulogu u stvaranju socijalnih veza među šimpanzama, slično kao kod ljudi. Deljenje fermentisanog voća može smanjiti društvene tenzije i pomoći u jačanju međusobnih veza. Nakon što se šimpanze dobro najedu, često se upuštaju u aktivnosti kao što su lov ili patroliranje granicama teritorije, što može biti opasno.
Naučnici sugeriraju da bi eventualno neograničen pristup alkoholu mogao dovesti do ponašanja sličnog ljudskom prekomernom pijenju, iako su šimpanze u divljini verovatno retko pijane. U jednom eksperimentu iz 1960-ih, šimpanze su pokazale različite reakcije na alkohol, pri čemu su neke pile dok nisu postale vidno pijane, dok su druge izbegavale alkoholna pića.
U zaključku, ova istraživanja otvaraju nova pitanja o evolucijskim korenima naše privlačnosti prema alkoholu i njegovoj ulozi u socijalnom ponašanju šimpanzi i ljudi. U svetlu ovih otkrića, možemo dublje razumeti kako je alkohol možda odavno igrao značajnu ulogu u društvima hominida.
