Britanska biblioteka je nedavno preduzela značajan korak u priznavanju nepravde koja je zadesila jednog od najpoznatijih pisaca 19. veka, Oskara Vajlda. Naime, 130 godina nakon što je njegova originalna članska karta poništena zbog osude za homoseksualnost, biblioteka je odlučila da mu ponovo izda članstvo. Ova odluka je simboličan gest koji ima za cilj da prizna ogromnu patnju kroz koju je Vajld prošao, kao i da osvetli nepravedne okolnosti koje su dovele do njegove osude.
Oskar Vajld, irski romanopisac i pesnik, bio je poznat po svojim duhovitim i provokativnim delima, ali je njegova karijera doživela dramatičan preokret 1895. godine. Tada, po povratku iz zatvora, izbačen je iz čitaonice Britanske biblioteke, što je bio direktan rezultat njegove osude na dve godine zatvora zbog homoseksualnih odnosa. U to vreme, homoseksualnost je bila kriminalizovana i smatrana društveno neprihvatljivom. Vajld je bio osudjen nakon što je izgubio suđenje za klevetu protiv lorda Kvinsberija, čiji je sin, lord Alfred Daglas, bio njegov ljubavnik.
Biblioteka je saopštila da je ponovna izrada članske karte deo njihovog nastojanja da se suoče sa prošlošću i da priznaju nepravdu koju je Vajld pretrpeo. U izjavi su naglasili da je ovaj čin način da se oda počast njegovom sećanju i značaju koji je imao u književnosti. „Ova karta je simbolični gest koji predstavlja oprost i priznavanje prošlih grehova društva“, izjavila je predsednica Britanske biblioteke, Kerol Blek.
Merlin Holand, unuk Oskara Vajlda, preuzeće novu člansku kartu na svečanosti koja će biti održana povodom 171. godišnjice Vajldovog rođenja. Holand je izrazio svoje zadovoljstvo ovim gestom, rekavši da je to „divan znak oproštaja“ i da veruje da bi njegov deda bio „dirnut i oduševljen“. Njegova izjava ukazuje na to koliko je ovaj događaj emocionalno značajan za porodicu Vajld.
Odluka o poništenju Vajldove članske karte zabeležena je u zapisniku sa sastanka upravnog odbora britanske biblioteke 15. juna 1895. godine, neposredno nakon što je Vajld započeo izdržavanje zatvorske kazne. Tokom tog vremena, propisi biblioteke su nalagala da se oduzmu članske karte osobama osuđenim za zločine. Ove okolnosti su doprinele stvaranju slike o Vajldu kao o marginalizovanoj ličnosti, čija je umetnost i dalje ostavila dubok trag na književnu scenu.
Britanska biblioteka čuva mnoge rukopise Vajldovih najpoznatijih dela, uključujući njegove drame i pismo „De Profundis“, koje je napisao dok je bio zatvoren. Ova dela svedoče o njegovoj genijalnosti i sposobnosti da se bavi složenim temama ljubavi, gubitka i društvenih normi, što ga čini jednim od najvažnijih pisaca svog vremena.
Ponovno izdato članstvo Oskara Vajlda predstavlja ne samo ispravku istorijske nepravde, već i širu poruku o prihvatanju različitosti i borbi protiv diskriminacije. U savremenom društvu, gde se pitanja identiteta i prava manjina često nalaze na dnevnom redu, ovaj gest britanske biblioteke može se tumačiti kao poziv na osnaživanje glasova koji su ranije bili ućutkani.
Vajldovo nasleđe živi i dalje, a njegovi radovi i dalje inspirišu nove generacije pisaca i čitalaca. Njegova sposobnost da kritikuje društvo i razotkrije ljudsku prirodu kroz duhovite i često cinične komentare ostaje relevantna i danas. Ova ceremonija ponovnog izdanja članske karte takođe podseća na važnost umetnosti kao sredstva za promenu i oblikovanje društvenih normi.
Kao rezultat svega ovoga, Oskar Vajld ne samo da se vraća u britansku biblioteku kao član, već se i ponovo afirmiše kao jedan od najznačajnijih pisaca u istoriji, čije delo zaslužuje da se pamti i slavi.
