U Parizu je danas izrečena konačna presuda Husametinu Doganu (44), koji je bio poslednji optuženi u slučaju silovanja Žizel Peliko, koja je bila u nesvesnom stanju. Dogan je osuđen na 10 godina zatvora, a njegovu presudu je preneo francuski dnevnik Figaro. Ova presuda dolazi nakon što je prvostepeni sud ranije izrekao kaznu od devet godina zatvora za isti zločin, koji se dogodio u noći između 28. i 29. juna 2019. godine.
Suđenje se završilo nakon dva i po sata većanja, a presuda je doneta zbog teških okolnosti koje su okarakterisale ovaj slučaj. Dogan je imao pravo na žalbu, i kako je najavljeno, on će to pravo iskoristiti, jer ima deset dana da se obrati Kasacionom sudu.
Ovaj slučaj je privukao veliku pažnju javnosti, ne samo zbog brutalnosti zločina, već i zbog šireg konteksta u kojem se odvija. Naime, Francuska se suočava sa sve većim pritiscima da se reše problemi vezani za seksualno nasilje i rodnu ravnopravnost. Mnoge žene su se u poslednjih nekoliko godina odlučile da progovore o svojim iskustvima sa nasiljem, što je dovelo do pokreta koji se zove „MeToo“. Ovaj pokret je podstakao žene da dele svoja iskustva i zatraže pravdu, a ovaj slučaj je jedan od njih.
Žizel Peliko je, prema izveštajima, bila u nesvesnom stanju kada je došlo do silovanja. Ovaj detalj je bio ključan u postupku, jer je jasno pokazao da je žrtva bila potpuno nemoćna da se brani ili da da pristanak. Ovakvi slučajevi postavljaju važna pitanja o pristanku i granicama u seksualnim odnosima.
Očekuje se da će apelacija koju je najavio Dogan izazvati dodatnu pažnju na ovaj slučaj, kao i na šire pitanje seksualnog nasilja u Francuskoj. Mnogi se nadaju da će presuda biti potvrđena na višem sudu, kako bi se pokazalo da pravda može biti zadovoljena, čak i u slučajevima gde su žrtve bile u ranjivim situacijama.
Ovaj slučaj takođe otvara pitanja o tome kako društvo tretira žrtve seksualnog nasilja. U mnogim slučajevima, žrtve se suočavaju s preprekama kada pokušavaju da prijave zločin ili potraže pravdu. Stigma i strah od osude često ih sprečavaju da govore, a mnogi se osećaju nemoćno u sistemu koji često favorizuje optužene.
U ovom kontekstu, presuda Husametinu Doganu može se posmatrati kao korak ka boljem razumevanju i rešavanju problema seksualnog nasilja u Francuskoj. Mnogi aktivisti i organizacije koje se bave pravima žena pozdravili su presudu kao važan trenutak u borbi protiv nasilja nad ženama.
Osim toga, ovaj slučaj može poslužiti kao primer za druge žene koje su pretrpele nasilje, da se ohrabre i progovore o svojim iskustvima. Važno je da društvo pruži podršku žrtvama i stvori okruženje u kojem se osećaju sigurno da prijave zločin.
U narednim danima i nedeljama, ovaj slučaj će verovatno ostati u centru pažnje medija i javnosti, a očekuje se da će doprineti daljnjim raspravama o pitanjima seksualnog nasilja, pravde i rodne ravnopravnosti u Francuskoj. Presuda Husametinu Doganu može biti samo jedan od koraka u borbi protiv ovog društvenog problema koji zahteva sveobuhvatno i sistematsko rešenje.
