Poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski nedavno je izrazio snažnu kritiku prema izjavama mađarskog premijera Viktora Orbana, koji je izjavio da bi konfiskacija ruske imovine kako bi se finansirala Ukrajina predstavljala „objavu rata“ i uvlačenje Evropske unije u sukob. Ova izjava izazvala je raspravu na društvenim mrežama između zvaničnika Poljske i Mađarske, što ukazuje na napetosti unutar EU koje se dodatno pojačavaju zbog rata u Ukrajini.
Orban je, pored toga, naglasio da su Rusija i Ukrajina u ratu, dok Evropska unija nije deo tog sukoba. Opisao je ideju o konfiskaciji imovine kao „glupu“, čime je izazvao oštru reakciju iz Varšave. Sikorski se obratio Orbanu direktno, ističući da Rusija i Ukrajina nisu ravnopravne strane u sukobu. On je dodao da je Rusija „agresor“, što je stav koji podržava većina članica Ujedinjenih nacija, dok je Ukrajina žrtva te agresije sa pravom na nadoknadu.
Ove razlike u stavovima između Poljske i Mađarske reflektuju širu debatu unutar EU o načinu na koji bi evropske zemlje trebalo da reaguju na rusku invaziju na Ukrajinu, koja traje od februara 2022. godine. Poljska je među najglasnijim podržavaocima Ukrajine u EU, dok Mađarska, pod vođstvom Orbana, često zauzima oprezniji stav prema Moskvi.
Sikorski je takođe ukazao na to da se ne može ignorisati činjenica da je agresija na Ukrajinu pretila miru u Evropi i da bi mere kao što je konfiskacija imovine mogle biti legitimne u cilju obnove i podrške ukrajinskoj vladi. Ova situacija dodatno komplikuje odnose unutar EU, gde se različite države bore da pronađu zajednički odgovor na krizu.
Mađarska je, s druge strane, često kritikovana zbog svog blagog stava prema Rusiji i predsedniku Vladimiru Putinu. Tokom sukoba, Mađarska je odbila da se pridruži nekim od najstrožih sankcija protiv Rusije, što je izazvalo zabrinutost među njenim evropskim partnerima. Orbán se često fokusira na energetsku zavisnost Mađarske od Rusije, što dodatno otežava čvrstu politiku prema Moskvi.
Ova situacija pokazuje kako se unutar EU pojavljuju fragmentacije kada je u pitanju zajednički pristup prema vanjskim pitanjima, posebno u vezi s Rusijom. Poljska, koja se suočava sa neposrednom pretnjom od ruske agresije, naglašava potrebu za kolektivnom sigurnošću i podrškom Ukrajini. U međuvremenu, Orban pokušava da balansira između pritiska EU i nacionalnih interesa Mađarske, što može stvoriti tenzije unutar unije.
U kontekstu ovih dešavanja, važno je napomenuti da je stav Poljske o Ukrajini podržan od strane mnogih drugih evropskih zemalja, dok Mađarska ostaje na margini te debate. Ovakve razlike mogu otežati buduće odluke EU o zajedničkoj spoljnoj politici, posebno kada je reč o pitanjima koja se tiču bezbednosti i humanitarne pomoći.
U svetlu ovih događaja, važno je da EU pronađe način da prevaziđe unutrašnje razlike i deluje jedinstveno kako bi odgovorila na krize koje prete stabilnosti u regionu. U suprotnom, fragmentacija unije može dovesti do daljih problema i oslabiti sposobnost EU da se suoči sa budućim izazovima.
Kao zaključak, trenutna situacija između Poljske i Mađarske naglašava kompleksnost odnosa unutar EU i potrebu za jedinstvenim pristupom u suočavanju s ruskom agresijom. Kako se rat u Ukrajini nastavlja, jasno je da će ovakvi sukobi stavova unutar EU postati sve prisutniji, što zahteva pažljivo razmatranje i delovanje svih članica unije.
