Sezonski virusi su u poslednjih nekoliko nedelja postali sve prisutniji u Srbiji, a roditelji prijavljuju da čitavi razredi izostaju iz škole zbog simptoma poput visoke temperature, upornog kašlja i dugog oporavka. O ovoj temi i načinima zaštite najmlađih, u razgovoru sa Euronews Srbija, govorio je pedijatar Marko Petrović, poznat kao autor Instagram profila „Doktor i dete“.
Prema rečima dr. Petrovića, roditelji često smatraju da su virusne infekcije sve učestalije i teže, ali on ističe da se u suštini učestalost tih infekcija nije značajno promenila. „Ništa se naše podneblje ne menja po pitanju zimskih virusnih infekcija. To je potpuno normalna stvar i ne treba joj pridavati senzacionalistički značaj“, objašnjava on.
Jedna od najčešćih briga roditelja je visoka temperatura kod dece. Dr. Petrović naglašava da sama temperatura nije opasna, već je zapravo saveznik organizma u borbi protiv mikroorganizama. „Svaki mikroorganizam se sporije razvija na povišenoj temperaturi. Deca sa visokom temperaturom često se ponašaju normalno – igraju se, mirno spavaju i ne pate toliko koliko roditelji misle“, dodaje on.
Lekove protiv temperature treba primeniti samo ako dete pokazuje nelagodnost, bol ili ne može normalno da spava i jede. Tuširanje i druge metode obaranja temperature su, prema dr. Petroviću, retko potrebne i mogu biti traumatične za dete. „Kako biste se vi osećali da odete na tuš sa temperaturom od 39 stepeni? To je trauma, a isto tako je i za dete“, objašnjava on.
Febrilne konvulzije, poznate kao „fras“, predstavljaju posebnu temu. Dr. Petrović objašnjava da fras nije bolest, već prolazno stanje koje se javlja kao odgovor nezrelog mozga na povišenu telesnu temperaturu. „Traje najčešće kraće od pet minuta i nije opasno po dete. Jedino što treba uraditi jeste staviti dete na bok i ukloniti zalogaj iz usta, ali nikako ne potiskivati jezik niti primenjivati veštačko disanje“, savetuje on. Poseta pedijatru nakon takvog incidenta je korisna radi procene uzroka povišene temperature, ali fras sam po sebi ne ostavlja posledice.
Još jedna česta dilema roditelja su antibiotici. Dr. Petrović naglašava da antibiotici ne leče virusne infekcije i ne smeju se koristiti preventivno. „Antibiotici se primenjuju samo kod dokazanih bakterijskih infekcija. Nepotrebno forsiranje antibiotika vodi do rezistencije bakterija i može ugroziti buduće lečenje“, upozorava on.
Roditelji su danas, prema rečima dr. Petrovića, bolje informisani i sve više se oslanjaju na pouzdane izvore. „Važno je vratiti poverenje u struku i umiriti roditelje. Virusne infekcije kod dece u najvećem broju slučajeva imaju blag i predvidiv tok, a povišena temperatura je saveznik organizma u borbi protiv bolesti“, dodaje on.
Petrović savetuje roditeljima da ne treba svaku temperaturu obarati lekovima i da treba pratiti ponašanje deteta, a ne samo brojku na termometru. „Ako dete normalno jede, spava i igra se, temperatura nije razlog za paniku. Ukoliko se pojave ozbiljniji simptomi – otežano disanje, veliki broj povraćanja ili promena ponašanja – tada je neophodno odvesti dete pedijatru“, naglašava on.
Petrović ističe da je njegov i suprugin profil na društvenim mrežama nastao kao odgovor na jaz između potreba roditelja i kapaciteta zdravstvenog sistema da pruži odgovore na brojna pitanja o zdravlju dece. „Postoje pedijatrijske teme koje nikada neće zamreti – povišena telesna temperatura, infekcije, dehidracija, rast i razvoj dece, vakcinacija… Sve su to teme koje roditelji stalno postavljaju, jer žele najbolje za svoju decu“, zaključuje on.
Na kraju, dr. Petrović naglašava da svaka intervencija treba da bude promišljena i u skladu sa stvarnim stanjem deteta, čime se može obezbediti efektivna i pravovremena pomoć.
