Skupština opštine Severna Mitrovica održala je prvu redovnu sednicu nakon povratka Srba u lokalne institucije na severu Kosova i Metohije. Na dnevnom redu našle su se važne tačke kao što su potvrda mandata odbornika, povlačenje iz tzv. Asocijacije kosovskih opština, i rasprava o preimenovanju ulica, što je odluka koju je donela prethodna vlast.
Nakon što je Srpska lista osvojila većinu u skupštinama opština na severu, a srpski gradonačelnici se vratili na vlast, privremene institucije iz Prištine su najavile da će sve odluke koje menjaju one iz starog saziva, kao i strukturirane zapošljavanje, morati da odobri tzv. ministarstvo lokalne samouprave. Ova situacija je izazvala zabrinutost među lokalnim Srbima jer se sumnja u legalnost mnogih prethodnih odluka.
Aleksandar Rapajić iz NVO „Centar za zastupanje demokratske kulture“ istakao je da je potrebno preispitati sve odluke donesene u prethodnom periodu, s obzirom na to da su mnoge od njih donete van propisa. Ivan Mitić iz NVO „Aktiv“ se složio, naglašavajući potrebu za revizijom ugovora i zapošljavanja, kako bi se utvrdilo da li su ti procesi bili legitimni i legalni.
Među spornim odlukama su ukidanje institucija Republike Srbije, eksproprijacija srpske zemlje, oduzimanje kulturnih i sportskih objekata, kao i promena simbola grada. Rapajić je naglasio da su ove mere usmerene ka otežavanju života Srbima i da će centralne vlasti nastaviti da komplikuju rad severnih opština, onemogućavajući im da funkcionišu kao prave samouprave.
Međunarodna zajednica je reagovala na ove odluke kroz oštra saopštenja, ali bez konkretnih sankcija. Iako pozdravlja povratak Srba u institucije, međunarodni akteri prećutno podržavaju privremene institucije u Prištini koje insistiraju na sprovođenju tzv. ustava i zakona na celoj teritoriji Kosova i Metohije.
Premijer privremenih institucija, Aljbin Kurti, izjavio je da je problem u autoritarnom režimu u Beogradu koji guši Srbe na Kosovu, naglašavajući da želi da bude premijer svih građana, bez obzira na nacionalnu ili versku pripadnost. Međutim, njegovi postupci, kao što je pokušaj zabrane postavljanja bilborda verske konotacije Srbima za Božić, ne potvrđuju njegove reči o inkluzivnosti.
Jedno od ključnih pitanja koje se postavlja jeste da li će broj policajaca na ulicama opština na severu biti smanjen, što je bio jedan od zahteva prilikom povlačenja iz institucija pre tri godine. Odluka o tome zavisiće od tzv. ministarstva u Prištini i poštovanja zakona i Briselskog dogovora, koji predviđa da gradonačelnici predlažu komandira policije za region Sever.
U ovom kontekstu, povratak Srba u institucije predstavlja značajan korak, ali i izazov, s obzirom na opterećenja i sumnje u legalnost prethodnih odluka. Očekuje se da će lokalne vlasti nastaviti da se bore za prava i interese Srba na Kosovu, dok će međunarodna zajednica pratiti razvoj situacije i pružati podršku u procesu stabilizacije i normalizacije odnosa na ovom području.
U narednim mesecima, ključni faktori će biti transparentnost u donošenju odluka, saradnja između lokalnih vlasti i privremenih institucija, kao i angažovanje međunarodne zajednice u rešavanju pitanja koja se tiču srpske zajednice na Kosovu. Samo kroz dijalog i saradnju može se očekivati napredak ka mirnijoj i stabilnijoj budućnosti za sve građane, bez obzira na njihovu nacionalnu ili versku pripadnost.
